Foto: 
autor nepoznat

Opančar „agencija“ – Rasplet sage o Kosovu?

Da li predstoji rasplet sage o Kosovu ili drama tek nastaje, niko to ne zna, bar ne na ovoj našoj strani. Oni koji nam kroje sudbinu, to sigurno znaju, bar kad je njihov naum u pitanju. Rastrčali su se na relaciji Priština – Beograd – Priština. Simptomatično je i to da najpre idu kod svojih – u Prištinu.  Onaj Kurti se kurči – neće, navodno, ni njih da sluša, pa ga valja oraspoložiti za dalje pregovore. Onda dođu u Beograd kod ovog našeg – eto rekli smo mu da mora da ispuni ono što je prihvaćeno Briselskim sporazumom – da osnuje zajednicu srpskih opština (ZSO), a on kaže – to je suprotno ustavu Kosova. Kog Kosova – ta država još ne postoji, bar ne zvanično. Zato i idu okolo, da istrguju ono  glavno – mi vama ZSO, vi da se ne protivite prijemu Kosova u međunarodne organizacije. A i Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) je međunarodna organizacija. Ako Kosovo postane član OUN – postali su i džava i mi dalje možemo da se slikamo sami sa sobom, odnosno da pravimo selfije, kako se to moderno kaže. Može i na okruglo – i da to kačimo na instagramu, sa sve ZSO. U tome i jeste problem, koji bi nam bili dalji argumenti u priči o Kosovu?

A ta ZSO bi bila falična iz bar dva razloga. Prvi je onaj što je već sada vidljiv – koje će kompetencije ZSO da ima. Mi insistiramo na izvršnim funkcijama, oni to zovu država u državi i to navodno neće Kosovo, jer bi to bilo suprotno njihovom ustavu, što je samo delimično tačno, jer to neće ni njihovi zapadni sponzori. Ne žele novu Republiku Srpsku, pored one u Bosni i Hercegovini, ali to ne žele javno da saopšte, pa se kriju iza Kurtija – on neće, a njemu ne prete, pa zato pritiskaju ovog naašeg, odnosno nas, jer nama mogu  i da prete! A pretnje mogu da budu i surove – seamo se i Rambujea i bombardovanja, ko to želi!

Drugi razlog bi bio što bi u praksi to bilo gore nego ono u Bosni. Dodik tamo odoleva, ne libi se čak ni da zapreti s Rusima, ima ih, tri entiteta, pa je sve lakše. Na Kosovu bi po Srbe moglo da bude i opasnije, jer bio bi to izvor stalnih trvenja i incidenata, a Šiptari su Šiptari.  

Vučiću se zamera što sve radi „svojeručno“, vidi to i Zapad kao problem, pa on želi da taj nedostatak bar formalno otkloni, tako što će „udovoljiti“ zahtevima opozicije da dođe u Skupštinu i tamo podnese izveštaj o Kosovu. Time bi bili zadovoljni i oni na Zapadu, jer Skupština je najviši državni organ, a ovaj sastav je čak i višestranački, tako da je formalno sve u redu – niko ne može sutra da kaže da je tu nešto bilo falično – nedemokratski, pod pretnjom i slično.

I sad se tu sprema velika fešta – dok Vučić bude u Skupštini i odgovarao na pitanja opozicije, Beograd će biti blokiran njegovim pristalicama iz cele  zemlje koji će klicati Aco Srbine! Aco ne damo te! ... Bora  Čorba će dotle da smisli neku novu rodoljubivu pesmu, očekuju se i folklorni ansambli ... – i jadan Beograd, opet će  biti blokiran i psovaće ga i njihovi i naši. Pripteme za  tu feštu su počele još kad se Vučić obraćao svojima, pre nego svim građanima Srbije, čiji je, kako kaže, predsednik. Pažljivo sam slišao to javno obraćanje i sva je prilika da je svojima rekao više nego nama, iz prostog  razloga što je ovde bio toliko skrušen, jadan i samosažaljiv da bi retko kome palo na pamet da mu pametuje, a tamo je, kažu, bilo i takvih, pa je on demonstrativno napustio sastanak ispraćen salvama onih koji ga podržavaju – Avco Srbime, ne damo te, ako ti odeš idemo i mi. A što bi ti njegovi pametovali da  im je sve rekao kao i nama – ovde opšte sažaljenje, tamo protesti! Nema logike.

I glancaju se autobusi po celoj Srbiji, otkazuju se poslovi, zakaazane vožnje – „odbrana“ države je u pitanju.   

Pogrešno! Bolje da je Vučić ostao do kraja ono što jeste i da ih je pustio da pod pretnjom donesu odluke koje su naumili. U pravu postoji institut (ozbiljne) pretnje kao razlog za poništaj donete odluke, pa bi jednog dana, u neko drugo vreme, takve odluke mogle da budu i osporene. Ovako ne – sve će da bude legalno i demokratski doneto od strane Skupštine kao najvišeg organa u zemlji. A da nam je Skupština „demokratska“, to je opšte znano!

Jedina nada da to što se danima priprema propadne je ono što zastupa deo opozicije – da joj se prethodno svi relevantni dokumenti stave na uvid, jer kako će da postavljaju ozbiljna pitanja ako Vučićev skupštinski nastup bude repriza već viđenog prilikom njegovog nedavnog javnog obraćanja – koja ozbiljna pitanja i ozbiljne ogovore od toga očekivati. I da to postave kao uslov svog dolaskau Skupštinu.

Nažalost, kako stvari stoje, ni po tom pitanju naša opozicija nije jedinstvena, niti postoji želja da se bar oko toga postigne zajednički dogovor, tako da će po svemu sudeći zamišlene fešte biti, a potom ono staro – ništa nam nije, al' leka nam nema. 

 

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

Dragiša Čolić

Komentari

Komentari