Foto:
autor nepoznat
Opančar agencija* se pridružuje pitanju – “Imaju li „deca“ nekog bližeg od Marinike?”
14.05.2021
Pod tim naslovom je u Korenima 11.5.2021. godine objavljen tekst dnevnih internet novina Kolubarske iz Valjeva, vezan za pokrenutu aferu podvođenja žena i maloletnih ženskih osoba na tzv. “bunga-bunga” žurkama u Jagodini. Na jednom mestu u tekstu, autori kažu:
“Danas povodom mladih devojaka u „slučaju Palma“ i dece-žrtava pedofila, zapanjeno bi pitali: „Imaju li oni, roditelje? Porodicu, rodbinu…?“. Neki bi prešli i na komšiluk, selo, narod, državu… Ako bi tražili objašnjenje, njima apsolutno nepotrebno, stalo bi u dve rečenice i pitanja. Zapravo, jedno: „Šta su oni radili, da toga sa njihovom decom, ne bude?“. Ako su dolazila i posle kidnapovanja, a ne čujemo da jesu… A ako se ipak nekako desilo, ista stvar… Drugo je takoreći reda radi i za svaki slučaj: „Kakvi su to, roditelji?“. I ostali pomenuti…”
I time je mnogo toga rečeno, a odgovora nigde. A radi se o najvažnijem pitanju – dokle smo kao roditelji, porodica, rodbina, komšiluk, selo, narod, država – čitaj SVI, došli, kako smo došli tu gde jesmo i kuda mi to idemo.
Šta reći o onome što kaže bivši sudija, sada renomirani advokat Božo Prelević:
“Kad jedan čovek donese tu odluku da će potplatiti građane da se vakcinišu. Da li je moguće da mi funkcionišemo kao kurve – samo ako nam neko plati. Mi ćemo da se vakcinišemo. Znači mi ćemo da sprečimo širenje zaraze ako nam neko plati. Mi ćemo da glasamo ako nam neko plati. Mi ćemo da idemo u seks ako nam neko plati. Mi ćemo da lažemo ako nam neko plati. Pa stvarno je ovo postala javna kuća. Ovo je takva prostitucija. Ova Vlada a i neke druge pre nje, su počele da cene svoje građane samo na osnovu tog plaćanja. To je, kako da vam kažem, ja na osnovu raznih poreza, marifetluka, Jovanjica, kriminala, nakupim milijarde, polovinu zadržim za sebe, a od one druge polovine platim podanicima, kao kralj Ibi, da ćute i da ponovo glasaju za mene.”
Koliko je bilo potrebno da jedan ozbiljan čovek pukne i kaže to što je rekao.
Imamo mi i ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo prosvete i… – da li su se na bilo koji način oglasili. Makar da kažu – Stvar je vrlo ozbiljna, to se mora isterati na čistinu, tražimo od pravosudnih organa da utvrde da li je to tačno ili nije, po cenu pretnje koju je izrekao i Predsednik – “biće jezivo ako je tačno, a deset puta jezivije ako nije tačno”.
Mi, za sada, utvrđujemo samo ono drugo – biće deset puta jezivije ako nije tačno. Kasnije ćemo, ako bude bilo potrebe, utvrđivati i ono prvo – da li je to i tačno. U međuvremenu, glavni osumnjičeni gostuje po televizijama sa nacionalnim frekvencijama, širi svoju istinu – lažu dušo, pepoznaje svedoke, preti im, podnosi tužbe zbog povrede časti i ugleda. Tužilaštvo ćuti, ne pada mu na pamet da osumnjičenom spreči to intenzivno delovanje uticaja na svedoke – klasični razlog zbog čega se inače osumnjičenima izriče mera pritvora, poziva potencijalne svedoke pod punim imenom i prezimenom da daju izjave o svojim saznanjima o tom slučaju, zanemarujući zahtev prijavioca da tim ljudima odredi odgovarajuće mere zaštite – ko će pod tim uslovima da se izloži riziku iznošenja dokaza. Ne bi me iznenadilo da ti ljudi povuku svoje iskaze i odbiju svedočenje. I šta onda? Idemo dalje, krivi su „Đilas i Šolak“, no to već spada u duboko oranje, pa da se vratim na ono što ptaju Kolubarske – na roditelje, porodice, rodbine, komšiluk, selo, narod, o državi sam već nešto rekao.
Bio sam i ja roditelj ženskog deteta tog uzrasta i tvrdim – da je neko tada otvorio tu aferu, mi roditelji smatrali bismo da je na svu žensku decu tog uzrasta bačena sumnja i zahtevali bismo od svih državnih organa da se utvrdi istina, bile te optužbe osnovane ili izmišljene, kako bismo oprali ljagu sa one dece koja sa tim nemaju ništa – isto onako, kako pripadnici vlasti podnose tužbe za povredu časti i ugleda, kad opozicija iznese nešto protiv njih.
Da li naše institucije – pravosudne, prosvetne, kulturne, informstivne ... tako rade? Ne rade! Da li roditelji tako rade? Ne rade! Da li svaka od 400 žena zaposlenih u javnoj upravi Jagodine, koje su za 24 sata potpisale peticiju, ili šta već, da je gospodar Jagodine nevin, te da je sve to izmišljeno, može bez ograde da tvrdi da je sve to što su potpisale baš tako? Imaju li one porodicu, rodbinu, komšiluk ...? Pa šta je sa tim ljudima? Nije valjda u pitanju ono – „tri hiljade za gospodina, pet hiljada za gospođu“!
Nekim ljudima ove zemlje je prelepo. Evo jednog citata sa prošlogodišnje proslave 30-godišnjice osnivanja SPS – Socijalističke Partije Srbije:
„Predstavili su se kao porodična stranka, pretstavljajući svoju decu koja će nastaviti njihovim stopama. – Bio sam jako srećan pre neko veče kada su mi rekli – Vlade Zagrađanina (glavni lik iz poznate afere “koferče”) ćerka Mia i moj sin došli u SPS na Vračaru (jedna od centralnih beogradskih opština) i čekaju Ivicinog sina Luku da im pomogne i to je jedna divna stvar i zaista je lepo što naša deca veruju u našu partiju … uzbuđeno za govornicom saopštava Alekdsandar Antić, ministar za rudarstvo i energetiku, koga u delirijumu oduševljenja prekida Dragan Marković Palma koji izlazi za govornicu – Mogu da vam kažem da Socijalistička partija Srbije ima dobru budućnost sa tim mladim ljudima, jer Luka Dačić ima od koga i da nauči – Ustani Luko da bi te videli – On je promenio svoj imidž, vidite kako je lep i liči mu da bude poslanik … Potom Ivica Dačić objašnjava – Nisam ja ovde njega doveo da bi ga promovisao za poslanika (što bi Šešelj koji je svog sina Aleksandra već promovisao za poslanika bio bolji od njega) sam je došao, a tu je i moja rođena sestra … Hteo sam da vam pokažem da moja porodica stoji uz mene…” (Insert iz teksta – Odluka nije laka, ali dokle tako www.opancar.com).
Sticajem okolnosti, neki od govornika sa ove svečanosti mogli bi da budu i junaci afere o kojoj je u ovom tekstu reč.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić, 13.5.2021.