Tehnologija vladanja – Vazelinska piramida

Da li znate koja je omiljena zanimacija naroda u Srbiji? Ne, nije seks! Od kako je napredni boljitak prodro duboko u naše krajeve, ta takozvana „sirotinjska zanimacija“ zamenjena je nečim mnogo naprednijim. U pitanju su – svečana otvaranja! Da, i svečana zatvaranja, ali kao što primer Miškovića (i ponekog biznismena iz oblasti praškastih materija) govori, svečana zatvaranja često su površna, kratkotrajna i neefikasna. Zato se oprašivanje naroda u mozak obavlja škljocanjem makaza pred kamerama, svečanim govorancijama i štrickanjem crvenih pantljika.

U nizu veličanstvenih koridora, kovid-bolnica i ko-zna-sve-čega, postoji, međutim, i jedno zdanje čije je zidanje obavljeno u potaji, duboko ispod horizonta svevidećih sočiva zvaničnih televizija. U pitanju je vazelinska piramida vlasti.

Čak ni sami tvorci ne mogu tačno da se sete kada je bačena prva lopata i ko je sve bio na polaganju kamena temeljca. Neki sumnjaju da su pri tom korišćeni ostaci turskih laguma iz doba Sulejmana Veličanstvenog, neki da je to zaostavština naših srednjovekovnih careva i despota, ali većina političkih arheologa se slaže da koreni piramide potiču iz vremena kada su mali Staljini zidali bunkere po Balkanu. Ono kada je Enver Hodža koristio kineske investicije, a drug Tito organizovao višegodišnja letovanja na nudističkom otoku iz Gulag-arhipelaga.

Naravno, na prvi pogled neko bi pomislio da je vazelinski malter imaginarni materijal, srodan onom koji je korišćen u bajčici (Toma bi rekao u „bajčetini“?) o 3 praseta? Sećate se, ono gde je vuk testirao kvalitet građevinskog materijala duvanjem? Pošto se u našem Imaginarijumu Vuk odaziva na Vučić, i kako su kod nas prasići stasali za mnogo veće svinjarije, valjanje u blatu mu ovde dođe normalni deo zidarske tehnologije. Pogotovu pri zidanju piramide na kojoj je oko svevidećeg vladara, a zidari su slobodni da mu se dive do ushićenja.

Problem nastaje kada takva piramida naraste toliko da proguta zemlju na kojoj je podignuta. Jer svaka vazelinska piramida je alava, nakaradna i naopako nasađena: njeni temelji nisu u njenoj osnovi, oni su u njenom vrhu.

Čekaj, a zašto bi takva piramida bila loša? U čemu ona razlikuje od bilo koje druge strukture sa jasno definisanom subordinacijom – vojske, policije, simfonijskog orkestra ili hirurškog tima?

Pa, razloga je više:

• Vladar koji se popeo do trona uz pomoć poltrona, vrlo lako gubi kontakt sa stvarnošću. Ako vidi oko sebe samo glave koje se klimaju i ako čuje samo ljubavne krike ushićenih uvlakača, teško da će moći da vidi suze u očima podanika ili da čuje krčanje njihovih creva.
• Vazelinska piramida je neefikasna. To je istorijski proverena činjenica: točak II svetskog rata okrenuo se ka pobedi Saveznika kada je Staljin, umesto da ih strelja, pustio svoje generale da vode rat. U istom trenutku je Hitler (dakle, kaplar sa titulom Firera) počeo da se meša u posao Romelu i Guderijanu i time svojoj vojsci zapečatio sudbinu.
• „Svaka vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno“ je velika istina. Sline, Vulizice i topli vazelin pogoduju razvoju bakterija korupcije i dovode do odumiranja organa države. O posledicama po mozak onoga kome se neprekidno sugeriše da je svemoguć, postoji celo poglavlje u udžbeniku psihijatrije.

Ali, batalimo prazno teoretisanje. To što je u periodu od 2012-2020 jedna (koliko-toliko!) normalna država (pljačkaški) privatizovana i pretvorena u vlasništvo jednog čoveka, što je tokom 8 godina Ustav zemlje pogažen više nego NATO gusenicama 1999, i što su sve demokratske institucije (Skupština, sudovi, pravo na slobodno inforimisanje...) bačene u Brn-brn mešalicu ljigavog materijala ostaje za neke buduće sudove. Mnogo bitnija pitanja su:

• Koliko to što jedan čovek bira manje sposobne od sebe (i gde oni manjak sposobnosti nadoknađuju poslušnošću) pogađa celokupno stanovništvo?
• Koliko njegova iluzija da je svemoguć (i njegova potreba da odlučuje o svemu i svačemu) ima posledice po svakoga od nas?

I najveći dirigent nikada nije tokom koncerta dunuo u trombon, lupio u timpan ili prevukao gudalo preko kontrabasa. I najveći trener tokom utakmice nikada nije utrčao na teren i onda, dodajući sam sebi loptu, pokušao da postigne gol.

Samo u ovoj jadnoj državi kuckanje o prozor bolnice ili borbenog aviona zamenjuje stručnu ekspertizu. Samo ovde doktori epidemiologije čekaju da čuju svoje mišljenje od „najboljeg studenta Pravnog fakulteta“. I samo ovde je, po sopstvenom priznanju, Sveznajući Vođa kriv što je letos više ljudi umrlo jer je on, umesto medicinskih stručnjaka, lično morao da donese respiratore u zaraženo područje.

Na kraju, umesto zaključka:

Vazelinska piramida nije građe(vi)na sa dozvolom. Pogotovu ne sa dozvolom nas, njenih građana. Ona je, takođe, leglo političkih pacova, ljigavih zmija sa partijskom knjižicom i narkomana ovisnih o funkcijama. Zato je krajnje vreme da neko, kao davne 2000. godine, potegne bager na bagru! Ali javno, po danu, bez fantomki i uz papire sa jasno iskopiranim članovima Ustava. Naravno, uz obavezan pečat na kome piše „normalna država“ i potpise građana sa biračkog spiska. U protivnom, njena sudbina, kao i sudbina svih nas, biće trajno zapečaćena (a bogami i zacementirana!) odvratnim, smrdljivim vazelinom.