Sjaši!

Nisam nacionalno opterećena. Vaspitana sam u duhu vojvođanske tolerancije. Katolici, pravoslavci, protestanti, muslimani, judaisti...sve je to raslo sa mnom, a da nismo ni bili svesni  nekih razlika. I učili jedni od drugih i uticali jedni na druge i sve je to bio normalan suživot.

Ono što uvek s ponosom ističem je da sam bila Jugoslovenka, kad je bilo Jugoslavije, a da sam sad građanka Srbije. Na to se svelo. I opet s ponosom ističem da poznajem srpsku istoriju, jezik, kulturu, verske običaje i regionalne različitosti.  I poštujem i volim ovo parče zemlje na kom sam rođena.

Ali da se razumemo, nisam volela Miloševića. Od momenta kad se pojavio osećala sam da ništa dobro od njega neće doći. Otpatila sam sankcije, inflaciju, ratove, razaranje, očajavala što se ruše mladalački snovi i planovi, ali najgore je bilo bombardovanje. Koliko god Milošević bio kriv za jednu pogubnu politiku, nikome to nije davalo za pravo da kazni i pokuša da uništi ceo jedan narod!

 I sad vidim lica svoje dece, u polumraku memljivog podruma, tih prvih dana i noći (dok nismo utrnilu pred strahom). Vidim ih sklupčane i prestrašene, a vidim i lica onih ubijenih, raseljenih, unesrećenih...i kolone oteranih i malu Milicu i.. Uh... Evo, upravo je ovih dana bil još jedna nesrećna godišnjica!

Nisam naučena da mrzim, ali priroda mi je takva da ne trpim nepravdu, nasilje, bezumlje. Nema tih ciljeva koji to mogu da opravdaju. Dva su čoveka za mene bila i ostala sinonim nepravde koja je nama kao narodu (ili građanima, žiteljima, partidima, kako god...) ove zemlje naneta: Klinton i Bler!

Prošlo je 16 godina od bombardovanja. Nažalost, mene sećanje još uvek služi, pa pamtim. Pamtim tu hladnokrvnost i odlučnost da budemo kažnjeni zarad sumanute politike jednog čoveka, ili jedne političke opcije. I dok još Klintona mogu i da razumem, tamo sa udaljenog kontinenta, uskraćenog za sopstvenu istoriju i kulturu, klempavog Blera ( ma imam pravo da ga nazovem kako ja hoću!) nikako ne mogu da opravdan. On je Evropljanin, Srbija je Evropa. Pupak Evrope, a svi znamo šta pupak znači! Klempavi Bler je bio dobar premijer svojoj kraljevini, ali to mu nije dalo za pravo da bombarduje jednu, mnogo puta dokazanu, prijateljsku i savezničku zemlju. Nije mu dalo za pravo da podstiče, agituje, forsira bombardovanje jednog, prijateljski nastrojenog, naroda!

Ne valja mi to što pamtim. Pamtim sadašnjeg premijera ove napaćene zemlje i predsednika iste i ministre koji su promenili strane i sećam se šta su govorili, radili... Pamtim te likove iz vremena ostrašćene nacionalnosti radikalskog pokreta. I ne mogu da se ne pitam, da ih ne pitam: kako vas nije sramota, bre?

Kako vas nije stid one dece kojima je ukradeno detinjstvo, kako vas nije stid sopstvenih reči, kako vas nije sramota da se rugate ovom jadnom narodu?

I ne mogu da se ne pitam, kako ti isti koji su se napatili, stradali, kojima je Bler bio sinonim tog zla kojim smo bili kažnjeni, ničim krivi, ćute?

Kako ste mogli da ćutite i dalje podanički klimate glavom ovom  pogubljenom čoveku? Kako ste uspeli da zaboravite? Kako uspevate da mu i dalje verujete i da ga podržavate? Čovek bez principa, bez stava, bez patriotizma!

Ma, izvinite vi, neka je taj klempavi najveći ekspert na svetu, nikad ga ne bih pustila ni da uđe u Srbiju, a ne da mi bude savetnik, za velike pare! I to dolazi, gotovo, u polutajnosti. Nezvanično, privatno, na kaficu!! Što mu niste i neku devicu doveli, da se nasladi?

Da li ste vi, normalni, bre?

Da li morate da nas pljujete na svakom koraku? Malo je što nas brukate gde god se pojavite i zinete, nego još i ovim sramnim postupkom fekalije posipate po nama?

Srbija je zemlja koja ume da prašta, pa iako ne zaboravlja, raširi ruke, prijateljski naivno! Ipak, pitam se, da li je Srbija bila raspoložena da ovog uštogljenog klemponju primi oberučke, makar i posle 16 godina? Da li je neko od ovih smešnih, licemernih, kreatura koje čine vrh sprske vlasti, uopšte pitao šta Srbija misli? Nije, naravno, jer za sve se pita prvi čovek, a on sluša samo sebe. Sam je sebi savetnik i guru i rabin i pop...

Pa, gospodine premijeru, možeš ti i da ne piješ kafu i da uz jedan čaj provedeš dan, ali to ti ne daje za pravo da nas ponižavaš i vređaš naš osećaj patriotizma i ovo malo dostojanstva koje nam je ostalo!

Violeta Živkov