Homo Politicus

Homo Politicus predstavlja vrstu čiji nastanak vezujemo za povlačenje Homo Sapiensa tokom osamdesetih godina prošlog veka u severne predele Evrope usled prodora Homo communis vulgaris-a, čija je ekspanzija (sa idejama ravnopravnosti, demokratije i pravedne raspodele svetskih bogatstava) uspešno zaustavljena.

Prvi put je opisan u literaturi još kod Aristotela,  pod nazivom “zoon politikon”, a neki autori smatraju da ovaj Aristotelov pojam označava isključivo današnji varijetet H. Politicus Balcanicus, čije potomci i dan danas obitavaju u južnim i centralnim predelima Srbije. Protivnici ove teorije ne mogu da ospore da je Aristotel upravo pisao o tzv. Srbima, sa napomenom da se u tom slučaju “zoon” može prevesti isključivo kao “životinja”, a nikako kao “biće”.

Postoje brojne rasprave u ozbiljnim naučnim krugovima da H. Politicus balcanicus nema nikakve geneaološke veze sa Homo Sapiensom, već da je nastao direktnim ukrštanjem slovenskih bogova sa vanzemaljcima u ranom neolitu, o čemu svedoče i arheološka nalazišta u Viminacijumu, i da se podaci o tome strogo čuvaju od stručne javnosti  u bazama NASA-e i CIA-e (vidi: J.I. Lažić: Božansko poreklo Srba – mitovi i stvarnost, Beograd, 1989).

Današnji primerci H. Politicusa najčešće su osrednjeg rasta, između 170-180 cm, sa izrazitim trbuhom i zadnjicom, kratkih, zatupastih i snažnih ekstremiteta, najčešće kratko podšišani, neretko i sasvim ćelavi (mada nikada ne nose perike), po pravilu slabovidi ili sasvim kratkovidi. Potpuno su ovladali nad Homo communis vulgaris varijetetom (u daljem tekstu: Homo vulgaris), koji ih smatraju polubogovima. Dugogodišnjim komparativnim i kvantitativnim analizama, ustanovljena je veza između izrazito niskih primeraka H. Politicusa i njihove političke moći, odnosno odlučujućeg uticaja na svetska istorijska zbivanja:

PM = N (hv)/ h (hp) x k (W),

gde je: PM – politička moć, N (hv) = broj Homo Vulgarisa koji slede vođu iz redova Homo Politicusa, h (hp) = visina Homo Politicusa, a k (W) je koeficijent ratnog potencijala (tabele koeficijenata ratnog potencijala videti u delu grupe autora “Kvantitativni pristup problemima svetskih ratova” , Karlovac-Ogulin-Virovitica, 1992). Ukratko, stepen političke moći srazmeran je broju sledbenika pomnoženog koeficijentom ratnog potencijala, a obrnuto srazmeran visini Homo Politicusa (primeri Napoleona i Hitlera).

Homo politicus je biološki uspešna vrsta, uprkos sklonostima ka oboljenjima debelog creva i mišićne atrofije, zbog specifičnosti habitata. Mozak Homo Politicusa je iste veličine kao i kod H. Sapiensa, što lažno upućuje na njihovu srodnost, ali su funkcije moždane kore prenete na kičmenu moždinu, te omogućava obavljanje složenih funkcija mozga, analize, komparacije, sinteze uporedo sa bazalnim metabolizmom, tj. tokom sna.

H. Politicus živi u manjim populacijama, podeljenim na više klanova, gde se uvek ističe dominantan mužjak ili ženka. Potpuno su prilagođeni kabinetskom načinu života, kreću se i hrane isključivo danju. U kabinetskim uslovima života mogu dočekati duboku starost (poznat je primer izvesnog M.Đ. koji je u kabinetu proveo 83 godine, na raznim funkcijama i umro, ne dočekavši zasluženu penziju). Slabo se prilagođavaju promenama, te čak i najneznatnija promena kabineta, fotelje ili predsedničke slike može stresno da utiče na vrstu. Promenu podnosi samo ako je pažljivo i dugo pripremana u nekom od kabineta, među članovima klanova.

Visoka rečitost, korišćenje retorskih figura, plastičnost, iluzionizam, slikovitost, spretni kalamburi, zamena teza i sofizam odlike su govornog i pisanog stila ove vrste. Lako usvaja jezik susednih varijeteta i vešto ga koristi u pregovorima, kao i u ismevanju protivnika.

U vreme stranačkog parenja izuzetno su agresivni i opasni, jednim silogizmom mogu zaklati protivnika. Za parenje se mogu kandidovati samo najjači predstavnici klanova, dok Homo communis vulgaris nema pravo na parenje, ali može da glasa na parenju i referendumu. Sam čin političkog sparivanja, nasuprot javnim borbama, odvija se u strogoj tišini kabineta.

Odrasli primerak kreće se sporo i teško, uglavnom puzanjem od funkcije do funkcije, povremeno skakanjem ili četvoronoške, ali vrlo retko se uspravlja. Kretanje se odvija u tzv. oborima, koji čine piramidalnu strukturu: Upravni obor, Nadzorni obor i Izvršni obor, u okviru kojih je razgranata mreža obora (za finansije, za telekomunikacije, za međuobornu saradnju itd).

Podvrsta H. balcanicus pokazuje veliki potencijal za promenu svetskih tokova istorije i izazivanja širih ratnih sukoba. On brzo i lako projektuje svoje ideje, sukobe i interese do mozgova Homo Communisa Vulgarisa, usmerava njegovo besciljno kretanje ka ciljanoj političkoj meti, te ove dve vrste, zahvaljujući svojim biološkim predispozicijama za kompaktibilnost, uspešno kohabitiraju.

U sledećem tekstu na ovu temu čitajte:  “Jedan dan u porodici Homo Vulgarisa” – saznajte kako živi, čime se hrani, kako se raduje, šta praznuje jedna prosečna porodica Homo Vulgarisa.

Sanja Simić