Aforizmi Slavice Agić

- Hleba i igara? Lako je njima da igraju kad imaju hleba.

- Treba moći stići i uteći. To mogu samo moćni.

- Lako je sili. Ona i po zakonu prirode ubrza masu.

- Pravi smo somovi. Upecali smo se u društvene mreže.

- Narodi na Balkanu se ponekad i mire. Ali ispid Mire sto đavola vire.

- Džaba uporno sabiram troškove. Množe se.

- Svaki moj aforizam prvo mene sažvaće, pa ga ja nekako ipsk "ispljunem".

- Prodaju pamet. Nemam ja tu šta tražiti.

- Nisam ja na dnu. Ono je podamnom.

- Pimirio sam se sa sudbinom, ali ona uporno izaziva.

- Osećam se kao robovlasnik. Vlasnik sam svoje robije.

- Vremena su se promenila. Sada zakrpa traži svoju krpu.

- Odlično čitamo između redova, odlično razumemo između rečenog i prećutanog, a i sami smo tu negde između.

- Od blata bi nas pravili, ali k'o glinene golubove.

- Praznom stomaku jedino preostaje da ga popune leptirići.

- Ne razumem čemu tolika polemika oko demokratije. To je uvek bilo, na vrbi svirala.

- Pozvan sam na prijem, u skladu sa svojim mogućnostima. Ostao sam kod kuće.

- Prazna obećanja su nam napunila potrošačku korpu.

- Nama nisu strani neprijatelji.

- Da bi doktorirao pravo, moraš se podobro nakrivudati.

Autor Slavica Agić