Aforizmi Slavice Agić

- Sreća naša, pa ne verujemo ništa, tako da možemo slušati svašta.
- Sudbina nas ne napušta. Do igre joj je.
- Mi smo Nebeski narod. Sunce nama žarko.
- Danima mi se krčka - želja za dobrim ručkom.
- Naša kriza se ne oseća. Živi se.
- Za partijske hajduke nema rastanka. Kada si se jednom sastao i spasio si se.
- Kako dokučiti šta je demokratija, kada se na jedan način tumači, a na sasvim drugi sprovodi.
- Sada kada smo ušli u godine, više nam se ne ide u krajnost.
- Himna okorelih penzionera; u tunelu u sred mraka.
- Da nam je ostavljeno na volju, ostavljeno je. Od volje nam post.
- Ne smeta nam što smo apatični. Tako guramo dan za danom.
- Najzad sam i ja lupila šakom o sto. I slomila nokat.
- Kada je odlučio da se vrati korenima nije pronašao stablo.
- Ne pitam se mnogo. U skitnji je spas; reče čovek probisvet.
- I ja živim od mita. Mit o mom dedi me duhovno održava.
- U elitnom naselju žive mnogi kriminalci.
- Šta ti je čovek, nikada se ne menja. Eto i Adam i Eva i dan danas se bakću oko te jabuke.
- Nije baš siguran u korupciju, ali mito mu baš, baš dobro dođe.
- Ni deca više ne gledaju televiziju. Još se samo penzioneri uljuljkujući uspavljuju uz nju.
- Decenijama se borimo sa raznim izazovima, te ne čudi što smo iz svega izazvani.

Autor Slavica Agić