Demokratizmi Milana R. Simića

- Pazim šta govorim, jer pišem šta mislim.

- Više nisam jednom nogom u narodnoj kuhinji.
   Dovršio sam korak.

- Bog je stvorio čoveka,
   Čovek je uzvratio i izmislio Boga.

- Druga Srbija nema Udruženje satiričara.

- Ne trudim se da postanem klasik naše književnosti.
   Njih više niko ne čita.

- Ne čitam aforizme koji nisu bolji od mojih.

- Ni najstariji novinari ne sećaju se slobode pisane reči.

- U našoj duševnoj bolnici samo je neuropsihijatar umislio da je Napoleon.

- Plašim se slobode govora.
   A šta ako kažem nešto što ne sme da se priča?

- Aforističari ispisuju istoriju diktature.

- Slobodu govora koristim samo kada pišem.

- Priče o svetlu na kraju našeg tunela su za malu decu.

- Obaveštavam širu javnost da sam bankrotirao.
   Terao me đavo da se bavim pisanjem.

- Oni kriju istinu, mi svoju bedu.

- Nema potrebe da me prislškuju, jer me čitaju.

- Istoričari su nam spasli prošlost, budućnost nema ko.

- Pacijent više nije u životnoj opasnosti.
   Žao nam je.

- Borićemo se do poslednjeg iz inata.
   Da bismo videli svi ko je taj srećnik.

- Nije sve prazno, narodne kuhinje su pune.

- Jesam neprijatelj Srbije, ali njihove.

- Okud mi nadimak Sizif?
   Sa prvog učešća u grupnom seksu.

- Vođa ima saveznike.
   Nije sam.

- Plagijator aforizama kolekcionar je tuđih misli.

- Jesam dvostruka ličnost, ali smo istomišljenici.

- Što je manje pisaca, to je više skribomana.

Autor Milan R. Simić