Demokratizmi Milana R. Simića

Kao Jugosloveni, Srbi su imali Goli otok.
Kao Srbi, imamo golu Srbiju.

Narod je sam kriv za svoju bedu.
Ne shvata koliko je danas glupo biti pošten.

Tačno je da pišući upotrebljavam citate, ali molim vas, ne pada mi na pamet da citiram vođu.
Ja nisam budala.

Postižemo istorijske pobede i geografske poraze.

Da nije nas aforističara, pisce mnogi ne bi razumeli.

Protiv nasilja je miroljubiva kritična masa.

U euforiji, posle nacionalnog pomirenja, pripucali smo jedni na druge.

Na demokratskim izborima, prilikom prebrojavanja glasova, diktatura je demokratiji pokazala zube.

Bog je stvorio svet, ali u stvaranju Balkana pomogao mu je đavo.

Šta ti je diktatura.
I zbog rodoljubivih aforizama pozvali su me na informativni razgovor.

Ja sam, bre, pisac.
Imam čitalaca za pun autobus.

Mnogi pisci su alergični na čitanje.
Na pisanje nisu.

Slavni kolega, da se razumemo, ja nisam tvoj čitalac.
Potraži negog drugog.

Bog ne vidi ništa.
Okrenuo je svetu leđa.

Kod nas sa pobedničkog postolja ne silaze kriminalci, isprani mozgovi i najjeftinija radna snaga,

Na biračke spiskove dodaće i ležeće policajce.

U našoj bolnici nema doktora koji nije pametan posle obdukcije pacijenta.

Neuropsihijatra sa kupljenom diplomom poslali su u duševnu bolnicu.

Sve je više pisaca kod kojih se primećuje narcisoidni poremećaj ličnosti.

Lažne svedoke mrak ne jede.

Narodna kuhinja nije za intelektualce.
Pametni su, neka se sami snađu.

Ne zna se koliko imamo gladnih.
Sramota ih je da se jave.

Zašto ja da dokazujem da vučem korene od dinastije Obrenović?
Imam plaćenog čoveka koje će to za mene da uradi.

Šteta je što nemam para za sendviče i autobuse.
Pa da okupim sve ljubitelje mojih aforizama i da im ih čitam ispred Narodne skupštine.

Pamćenje me vara od kada sam počeo da zaboravljam.

Moj Sizife!
Kod naših stranih investitora ne bi izdržao ni nekliko nedelja.

Šta vredi što će moje najbolje aforizme da objave pedeset godina posle moje smrti kad će vlast i tada da se ljuti na mene.

Da je Domanović živ, siguran sam da se ne bi učlanio u BAK.

Pišete!
A imate li izabranog istoričara književnosti?

Više nema potrebe da se junačimo, jer su sva preostala mesta u našoj istoriji zauzeli domaći izdajnici.

Autor Milan R. Simić