Književno veče

Posle opsežnih priprema, u velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca upriličeno je književno veče medijski najavljivano kao literarni događaj decenije. Prema zamisli organizatora, društva za negovanje humanih odnosa među ljudima „Podvižnik“, predviđeno je gostovanje eminentnih književnika, profesora i akademika, i razgovor  na temu: „O LJUBAVI PREMA BLIŽNJIMA“. Nesebičnu potporu dala su brojna književna udruženja, nije izostao ni blagoslov patrijarha, čak su i gradski oci i ministar kulture zdušno podržali ovakav skup. Organizatori su najavili i objavljivanje zbornika sa autorizovanim prilozima učesnika ove nesvakidašnje književne manifestacije.

U zakazano vreme i na zakazanom mestu okupilo se bezmalo stotinak literata, od romansijera i poeta, do teoretičara, kritičara i dramskih pisaca. Pri tom, budući da je učešće na jednom ovakvom skupu bilo stvar prestiža, niko nije ni pomišljao da postavi pitanje honorara. Ali zato je jedno drugo pitanje neočekivano izbilo u prvi plan: kome će pripasti čast da  nastupi na početku, a ko će dobiti priliku da poentira kraju skupa. No, ipak, posle brojnih nesuglsica, teških reči, čak i pretnji otkazivanjem učešća, organizatoru je pošlo za rukom da dogovori kojim redosledom će literate izlaziti za govornicu.

I kada je predsednik društva „Podvižnik“, Dimitrije Dimitrijević, dao znak da je naučio napamet svih sedam gusto kucanih stranica svog pozdravnog govora – konačno, uz nekih tridesetak minuta zakašnjenja, sve je bilo spremno za početak ovog književnog hepeninga.  

Reflektori su upaljeni, mikrofon uključen. Pisci predvođeni Dimitrijem Davidovićem stupili su u salu, ali umesto priželjkivanog aplauza, dočekao ih je muk. Nisu imali kome da se obrate, jer publike u sali nije bilo.