Kvar

Šakom leve ruke pridržavao je donju vilicu odakle je dolazio jak, iritantan bol. U desnoj ruci je držao cigaretu koju je pućkao i činilo mu se da dim pomaže na momente. Na svaka dva do tri tri uvlačenja dima pljucnuo bi kroz zube pa kroz prozor sa trećeg sprata svoje iznajmljene garsonjere na pločnik ili na nekog slučajnog ili namernog prolaznika.
Bol koji je priređivao kvaran zub remetio je lepotu ovog sunčanog dana posmatranog sa prozora višespratnice.
Zbog kvara očito je patio i njegov komšija iz zgrade. Podignuta hauba i ruke na glavi budile su sumnju kod posmatrača da auto njegovog suseda ponovo ne može da upali. Kada je posle par trenutaka komšija počeo da šutira vrata na vozilu ta sumnja se pokazala kao opravdana.
Uz parking bio je parkiran metalni kontejner za komunalni otpad. Još jedna podignuta hauba, s tim što se ruke „istraživača“ nisu nalazile na glavi, već duboko u kontejneru. Posmatraču se učinio poznat ovaj čovek koji je rovario po kontejneru ali je onda shvatio da većina tih kopača liče jedni na druge. On nije mogao da utvrdi šta je do sada ubrano iz kontejnera s obzirom na tamnu boju plastične kese oko ruke čoveka kod kontejnera. Jedino je bio siguran da je pronašao jedan paradajz. Čovek je ka Suncu podigao pronađeno voće i okrenuo ga u šaci, utvrđivajući tako površinu truleži na njemu. Činilo se da nije prezadovoljan rezultatom analize, kvarnoća se protezala gotovo preko polovine ploda, ali ga je ipak ubacio u kesu, tamne boje.
Preko puta ulice u hodu raspravljao se bračni par. Muža koji je optuživao celokupni ženski rod, svoju „ženturaču“ i kvarnu sudbinu koja ih je spojila zasenio je čovek koji je, nakon što je prelistao kupljene novine ispred trafike, iste bacio na ispljuvan pločnik, pritom se glasno pitajući:“Zašto ste ovoliko kvarni?!“