Lekcija iz davnih, srećnih vremena

-U moje vreme nije bilo tako... – ničim izazvanim je ova dedina rečenica narušila tišinu koja je gospodarila dnevnom sobom i okupljeni ukućani su odmah znali da je to najava za još jednu priču o onim dobrim, davnim vremenima.
-Šta to deda? -nezainteresovanim tonom je, iz čiste kurtoazije, upitao unuk, po mišljenju apsolutne, porodične većine izlapelog starca.
Dečakov otac, iliti sin ovog starca, prostrelio je oštrim pogledom dečaka, ali šteta je bila nepopravljivo načinjena.
Deda, koji je sa nadom čekao da se neko od okupljenih članova njegove porodice oglasi, otpočeo je još jedno od svojih mnogobrojnih, beskrajnih izlaganja.
-U moje vreme se štedelo i ništa se nije bacalo. Danas smo svedoci velikog rasipništva i to neće dovesti ni do čega dobrog. Više se hrane danas proizvede nego što je to svetu uopšte i potrebno. Velika količina te hrane se i baci, a opet, ironija je da na svetu ima toliko gladnih. Ljudi kupuju aparate koje često nikada i ne upotrebe, a tek garderobu... Svedoci smo koliko žene bacaju novac na raznorazne haljine i krpice koje nakon kupovine budu ostavljene u ormane da tavore čekajući da budu makar jednom obučene. A u moje vreme se pametno trošilo. Kupi se jedan par cipela, jedan kaput, po jedna košulja i po jedne pantalone i sve se to nosi dok se ne pocepa do te mere da više ne može da se koristi. Ne dragi moji, nismo mi bili siromašni, mi smo samo pametno raspolagali novcem. A ako nešto i dotraje, gledalo se da se i to iskoristi. Bila je zima, oštra, ne kao ove današnje zime kada se mojoj majci probušio lonac u kojem je spremala hranu. Lonac je mogao da bude bačen, ali nije zato što mu je odmah pronađena neka druga svrha. Taj lonac poslužio je meni i mojoj braći da ga stavimo na glavu Snešku Beliću kojeg smo napravili u dvorištu. I ja sam bio dete i voleo sam da se igram. Kada je otoplilo, lonac je moja majka iskoristila da u njega zasadi cveće. Muškatle. Moja majka je mnogo volela cveće.Sećam se da ih je sadila i u iscepanim gumenim čizmama mog oca. Gledalo se da se sve iskoristi.
-Ne može baš sve da bude korisno kada dotraje. -uključio se napokon starčev sin.
-Daj mi jedan primer, a ja ću ti reći da bi to moglo da ima neku svrhu. -pucao je od samopouzdanja starac.
-Evo tvoj ispisnik, komšija Teofilović. Dotrajao je i ne može se ni za šta iskoristiti. -mogao je ovaj čovek da upotrebi i svog oca za primer, ali nije želeo da ga uvredi.
-Eh dragi moj sine, Teofilović se bavio politikom, a ja govorim o stvarima koje su u nekom trenutku svog trajanja imala neku svrhu postojanja. -poentirao je starac.

Autor Željko Žele Jovanović