Memorija

Ako bi me neko, recimo neki radaznali klinja iz komšiluka, zaustavio u prakiću dok šetam psa i upitao me da li znam šta je to memorija, odgovorio bih mu: Pametno pitanje, mališa, takav će biti i moj odgovor. Memorija ti je jedno nimalo simpatično, nepredvidivo i do zla boga ćudljivo stvorenje (stanuje u nama, šegači se na naš račun i radi sve po svom). Iskusio sam mnoge njene nestašluke, kao što ćeš i ti, uostalom, to mogu da ti garantujem. Kada sam bio negde tvojih godina, kao i drugi moji vršanjaci, morao sam da učim pesmice napamet, i jednom mi je trebalo nekoliko dana bubanja ne bih li konačno upamtio rečenicu: „O, muzo udruženja poljoprivrdnika, ti pokri svoje lice velom“. Možeš misliti, potrošio sam nekoliko dana za jednu jedinu rečenicu, a ostatak pesmice memorisao sam bez po muke. Evo, sad, posle tolikog vremena, pamtim samo tu rečenicu i ni reči više, ne sećam se čak ni kako se ta pesmica zove, niti ko ju je napisao! Pa sad ti vidi šta ćeš i kako ćeš se izboriti s njom, u svakom slučaju, ja ti želim sve najbolje.