Najčitanija ovonedeljna priča

Grobljanska tišina bila je narušena od strane raštrkane, bosonoge dece, koja su sakupljala ostatke sagorelih sveća. Vetar se nečujno provlačio između nadgrobnih spomenika, kao da pleše sa dušama pokojnika. Iskusni zvižduk u prste starijeg dečaka pozvao je ostalu decu da mu se pridruže. Kolači koji su ostavljeni od strane udovice na jedan grob bio je razlog da se deca okupe i da naprave kratku pauzu. Decu koja halapljivo jedu bajadere posmatrao je staklasti lik sa spomenika. Bio je to dijabetičar koji je svet napustio proletos, a čija se supruga nadala da njegova duša sada može da uživa u slatkim poslasticama koje je pokojnik voleo, a kojima zbog zdravstvenog stanja nije smeo da se prepusti.
Decu je posmatrala još jedna prilika, živa, makar zvanično. Sa cvećem u rukama, masnim šeširom na glavi i visećim dugmadima, čovek je došao na grob svoje supruge. Za razliku od njega, čovek je grob održavao besprekorno čistim, kao da je pripremao postelju za sebe. Nadao se svojoj skorašnjoj smrti, iako se osećao mrtvim odavno. Bio je relativno mlad kada je njegovo seme proglašeno jalovim i kada mu je saopšteno da nikada neće imati dece. Žena je ostala sa njim, ali je tuga što se nije ostvarila kao majka položila ranije u grob.
Vetar se i dalje nečujno provlačio između spomenika, a tuđa deca su se smejala dok su jela ostavljene bajadere.