Neću da budem fensi

– Tata, Milica mi je rekla, ako nastavim ovako, da ću postati pravi fensi? Šta je to „fensi“? – upitao je svog oca petogodišnji Serđo, kostimiran kao centralni bek Mančester Junajteda, utrčavši u stan držeći loptu u rukama.

Otac ga pogleda preko naočara, pa zatečen pitanjem, slegnu ramenima. Po izrazu njegovog lica reklo bi se da bi o tome morao da razmisli barem do sutra. Za razliku od njega, mama, poslujući nešto u kuhinji, imala je spreman odgovor.

– Fensi? Sine moj, to ti je nešto kao kicoš, šminker i snob po principu tri u jedan. Kao što je bio tvoj otac dok ga nisam prevaspitala.   

– Bezobraznica jedna! Sad ću da je pozovem i reći ću joj da me više ne zeza. Neću da budem fensi! – na to će mališa ljutito, pa otrča u svoju sobu.

– Pitaj je da li je i njen tata bio fensi pre nego što se udesio za sva vremena! – dobaci otac isprativši sinčinu pogledom.

Izvirivši opet iz kuhinje, supruga mu je pripretila prstom. A on joj uzvratio pogledom: šta hoćeš? Ti si prva počela.   

– Neću da budem fensi kao tvoj tata! – čulo se potom iz Serđove sobe, dok su mama i tata plazili jezik jedno drugom.