Pokradeni rudar

Završila se još jedna naporna smena u rudniku uglja. Rudari, čija lica behu znojava i crna, uputiše se ka kupaoni gde će svi zajedno, goli kao od majke rođene, sprati ostatke uglja koji su nevoljno poneli sa sobom.
Jedan, uslovno rečeno čovek, iskoristio je ovu situaciju, i dok su se njegove kolege kupale on je iz džepa radničke bluze, jednom od njih, ukrao novčanik sa sve krvavo zarađenim novcem. Sveže okupani rudar, bolno je jauknuo kada je uvideo da mu novčanika nema.
Lopov je tada javno iskritikovao svog kolegu zato što je nosio novčanik u jamu u kojoj se kopalo. Organizovao je da se novčanik potraži tamo gde ga je najverovatnije izgubio. Naravno, iako su se svi rudari dali u potragu, novčanik nije pronađen. S obzirom da je pokradeni rudar bio neutešan, lopov je predložio svojim kolegama da sutradan, koliko je ko u mogućnosti, donira novac kako bi se koliko-toliko nadomestila šteta njihovom kolegi. Rudari su tako i učinili i sakupljeni novac je predat pokradenom rudaru. Lopov je najviše donirao, ali i pored toga, sakupljeni novac nije pokrio ni trećinu pokradenog.
Pokradeni rudar je ipak bio zadovoljan i zahvalan, a lopovu je ugled kod kolega naglo porastao.
Situacija sa „izgubljenim“ novčanikom se nakon nekog vremena ponovo dogodila,  a lopov je ponovio istu recepturu, jačajuči tako i svoj imetak i ugled.
Pojedini čitaoci će tvrditi da se ovakve stvari dešavaju i kada su političari u pitanju, a ja, pisac ove tmurne priče, neću imati argumente da im protivrečim.