Postoji nada

Razgovaraju Rus, Amerikanac i Srbin:

-Mi smo najveća vojna sila na svetu! – kaže Rus.

-A mi imamo takav odbrambeni štit koji nas čuva i od veće vojne sile nego što je vaša! – odgovori mu Amerikanac.

-Mi imamo Svemogućeg i Sveznajućeg, a on se zalaže za miroljubivu koegzistenciju, nemešanje u naše unutrašnje stvari i poštovanje njegovog svetlog lika i velikog dela! – uključi se u razgovor Srbin i zagrize sendvič od parizera.

-Naš svemirski program je najsavremeniji! – opet će Rus.

-Naše podmornice mogu bez problema da zarone na veće dubine od one na kojoj je olupina Titanika! – hvali se Amerikanac.

-Nemamo vasionske brodove i podmornice, ali imamo Svemogućeg i Sveznajućeg koji može da izmašta neslućene visine i neviđene dubine razvojnog procvata! – dobaci Srbin prelistavajući katalog akcijske prodaje životnih namirnica.

-Mi imamo najrazvijeniju industriju, ne samo na kugli zemaljskoj već u celoj galaksiji Kumova slama! – samouvereno će Amerikanac.

-Mi ćemo, kad i Ukrajina jednoga dana postane mi, biti najveći izvoznici žita! Nahranićemo i gladne i nezasite! – nadmeno reče Rus.

-Mi imamo Svemogućeg i Sveznajućeg! On je izmislio ekonomskog tigra, koji se, doduše, sada ofucao i liči na olinjalog mačora zaraženog magarećim kašljem. Ali nadamo se oporavku tigrić kad sve poklonimo stranim investitorima– reče Srbin vadeći iz kontejnera svinjsko kokalo na kome je bilo i malo mesa.

-Postoji li kod vas Srba još nešto sem Svemogućeg i Sveznajućeg?! – upitaše u glas Rus i Amerikanac.

-Kako da ne! Postoji nada… da Svemogućem i Sveznajućem uskoro ističe rok upotrebe! – odgovori Srbin zagledan u obećanu svetlu budućnost.

Autor: Ljubomir Ilić