Pronalazač

-Ne mogu da verujem, zar rođeni sin kojeg sam podigao od kila mesa?! –urlao je besan otac, mlatarajući papirima!
Dečak je sedeo podalje od svog oca, uplašeno ga posmatrajući. U stan je zatim ušla dečakova majka i skamenila se od ovog, ni malo prijatnog, prizora.
- Moj sin! Moj prvenac! Zar on nož  u leđa da mi zabije?! – nastavio je dernjavu otac, ne obazirajući se na dolazak supruge.
Majka se približila svom sinu i tihim glasom ga upitala šta se dogodilo. Dečak je još tišim glasom odgovorio:“Samo sam rekao da želim da budem pronalazač kada porastem.“
- Pronalazač?! Gospodin bi da bude pronalazač?! Lebe mekani! – sumanuto je urlao otac, - Pogledaj vajdu od tih tvojih pronalazača. Pogledaj! Evo, račun za telefon! Aleksandar Bel! Račun za struju- Nikola Tesla! Parking kazna, registracija…Henri Ford! Rata za tvoj računar...nije važno! Ponovo neki genije! Sve sami pronalazači, slavni pametnjakovići zbog kojih ja i milioni ljudi širom sveta ispaštaju do dana današnjeg! Koji ćeš mi ti teret nabaciti na leđa, a?!

Majka je sela i zagrlila svoje dete koje je u glavi preispitivalo svoju odluku o budućem zanimanju. Uistinu, njegov otac ne bi imao ništa protiv njegove odluke samo da tog dana nisu stigli računi.