Sebe ili se

Kako je malo potrebno da se čovek nasmeje. Danima već čitam poplavu književnih kritika, komentara univerzalnog poznavaoca svega i svačega, od jeftine psihologije, preko filozofije, do teorije književnosti i poznavanja svetskih kuhinja. Sledbenici, ili modernim jezikom rečeno, followeri, prate kao oni što idu za slepcem. Lajkuju, srca samo pljušte, a ona sve veća i veća, ne skida se sa inih mreža. Na svaka 2 sata nova objava, češće od antibiotika. Ne možemo da ga preskočimo. I ništa čudno, tako se stiče jeftina popularnost sa isto takvom publikom. Ono što iznenadjuje je broj ozbiljnih ljudi koji su u kategoriji pratioca dotične Ili sam ih ja samo pogrešno procenila, ozbiljnim. No da ne budem bas maliciozna do kraja, ima tu i kvalitetnih prikaza. Ali poplava objava zamagljuje im vrednost. Ceteris paribus.
Prvo pravilo ponude i tražnje. Ukoliko je ponuda veća od tražnje cena tom dobru, usluzi pada. Tako je i sa ovim objavama. Što ih je više sve su manje vredne. Masovna proizvodnja ubija kvalitet. Unikat je ipak unikat.
Izgleda da to jedino ja vidim. I da mi smeta. Počinjem ozbiljno da se nerviram što ovakvi naturščici utiču na formiranje ukusa, stvaraju stado koje ih slepo sledi. I veruje u njihov ukus, i preporuke za čitanje. Sve dok nehotice ne napravi grešku. A možda i nije nehotice. Od sebe i svoja dva padeža ne može se pobeći. Gramatika našeg jezika je jedna od težih. I traži mnogo više znanja od google enciklopedija i tekstilno kožarske „šuvarice“. Ili ovih novih megatrendista. Povratni glagol , u kojem god obliku da je, nikako ne može biti upotrebljen u formi u kojoj ga je čuvena FB analitičarka upotrebila.
Nasmejah se od srca. Samo od sebe nametnu se ono Šojićevo:
- Polako s to pisanje, sestro.