Svaki ciga svoga konja hvali

Ciga je na pijaci energično hvalio svog konja, ali nije privlačio pažnju kupaca. Ukoliko bi ga neko udostojio slušanja i ukoliko bi mu na trenutak poverovao, stekao bi utisak da se radi o mitološkom konju koji je pripadao nekom drevnom ratniku. Istina je, naravno, bila sasvim drugačija. Konj je bio sasvim stara, mršava raga, koja je u svojoj karijeri preterala tone i tone starog gvožđa, starog lima, akumulatora, veš mašina, frižidera i drugih rashodovanih mašina. I sam Ciga je bio na zalasku karijere sakupljača sekudarnih sirovina, pa ne čudi što je odlučio da proda svog dugogodišnjeg poslovnog saradnika. Međutim, prodavac, čovek dobro znan u ovom gradu, ni ovog pijačnog dana nije imao uspeha u prodaji.

Nakon bezuspešne prodaje, Ciga se bezvoljno vraćao kući, sa sve konjem koji je bio u nešto boljem raspoloženju. Provlačeći se kroz grad naišli su na štand političke stranke na kome se promovisao neki novi politički kandidat. Uistinu, taj politički kandidat nije bio naročito nov, ako se uzme u obzir količina putara na njegovoj glavi. Međutim, o njemu i njegovom poštenju govorio je lično predsednik stranke, koji je poznat po govorima. Narod se okupljao oko štanda ne bi li se upoznao za novim, odnosno starim kandidatom. Rečeno je da će, sa ovim kandidatom, bolja budućnost pohrliti ka građanima.

Dok je konj žvakao politički letak, Ciga je stajao sa strane i učio je o marketingu. Nakon završenog govora predsednika stranke, Ciga je ostao u dilemi da li da prodaje konja ili da ga kandiduje za politički vrh.