Foto: 
Chad Horwedel

Svašta nešto (šesti deo)

Proučavajući američku istoriju otkrio sam mnoge stvari, ali jedno otkriće za mene ima najveću vrednost. Povukao sam beli čaršav i otkrio gajbu piva. Pukom srećom sam naišao na podatak, u elaboratima američkih indijanaca od pre 3612 godina, da pivo ne može dugo da stoji pogotovu ako je nepasterizovano. Inspirisan ovim saznanjem, odlučio sam da preduzmem značajne korake u sprečavanju demaliganizacije otkrivenog piva.

Indijanski poglavica Bik-koji-sedi dao je značajan doprinos u recepturi pivarskih veština, čime je postao pionir proizvodnje i degustacije pivkana. Umeo je svakoga dana da izdegustira dve bizonske mešine ovog eliksira zlatne boje, pa je u memoarima saplemenika često spominjan kao Bik-koji-leluja. Njegova ženica Sjaj-u-tami, nije baš bila posebno oduševljena eksperimentima svoga muža, pa je na sva zvona raspredala spiku protiv piva. Međutim, poglavica je ipak poglavica i zbog opšteg mira u plemenu odlučio je da prekine njeno laprdanje. Razvalio je po ustima tako da je jadnica odlučila da se zamonaši u lokalnom verskom vigvamu i opredelila se na ćutanje, verovatno da ne bi opet dobila dozu upozorenja. Čak je i promenila ime u Govno-u-travi.

Plemenski vrač Puf-o-paf rado je pomagao poglavici u degustaciji piva, a u jednom trenutku svog postojanja otkrili su da lula mira posle mnogo piva zakopava ratne sekire i povoljno utiče na razmnožavanje. Brzinom munje, koja je nagrađena prestižnom Šumaherovom nagradom Brzalica GT biturbo, vest je zahvatila mnoga plemena u okolini, a i mnogo dalje, pa su poglavice i vračevi raznih plemena počeli da se druže i posećuju. Često su organizovani banketi za 50, a i više zvanica, gde su pivo i lule mira posluživala deca taloga plemena. Tim klincima su ponekad dozvolili po jedno pivo, a šaljivdžije su pišale u krigle i prodavale klincima toplo pivo. Bankete je obezbeđivalo nekoliko stotina ratnika iz svih plemena, a udruženje Medvedi Montane poslalo je deo svoje ekipe kao ispomoć. Za to vreme indijanke su spremale posluženje i ratnicima glancale drške tomahavka. Iz veoma opravdanih razloga, takve žurke su se dešavale samo vikendom, jer je beli čovek tih dana bio zauzet odmorom, a obzirom da mu se prekovremeni rad nije plaćao, nije ni išao u pohode na indijanke. Indijanke su više volele radne dane, jer su imale veće šanse da steknu nova iskustva dok su indijanci zauzeti degustacijom piva. Zahvaljujući ovom iskustvu, koža izrazitih crvenokožaca vremenom je bledela, a indijanke su često rađale male plavušane čija je koža bila bela kao trogodišnji trapist. Lula mira i penušavo pivo imali su znatan uticaj na prihvatanje ideologije, da su beli indijančići posledica belog mleka u kišnim danima.

Hladne zime drastično su uticale na promenu raspoloženja članova plemena kojima je dosadilo da seku šume zbog grejanja, pa je poglavica odlučio da preko južne pruge uvede ruski gas, po promotivnoj ceni. Da bi smanjili troškove života, indijanke su predložile da se paprikaš poslužuje u jednokratnim plastičnim tanjirima, što je drastično smanjilo potrošnju sredstva za pranje posuđa. Takođe, prihvaćen je predlog da se svi šetaju goli po plemenu, jer se tako ne prljaju skupocena odela, uvezena iz neke daleke zemlje, ali se i štedi na deterdžentu. Veš mašina koja se ne koristi, ne kvari se.

Bik-koji-sedi je postavio temelje kulturno umetničkog programa svog plemena. Izgradio je ekstremno veliki vigvam za muzičko obrazovanje divljih svinja, pa je ubrzo nastao novi muzički pravac grok-n-rol. Nekoliko minuta kasnije, ovaj revolucionarni korak opšte je prihvaćen na drugoj strani planete, kod plemena obrezanih rogova, gde su svinje odmah postale svete životinje. Neke poglavice plemena obrezanih rogova su koristile svoje pravo da se ožene sa četiri krmačice, koje imaju završenu muzičku akademiju. Vigvame sa tankim i visokim tornjevima pretvorili su u koncertne dvorane, a sa jednog od tornjeva je svakoga jutra u 4 sata krmača sa baršunastim glasom pevala pesmu za buđenje, ustajanje i rad. Ono kao: “Druže Tito mi ti se kunemo...”

Smešno je i pomisliti da je amerika jedina zemlja koja je imala pleme sa takvim poglavicom. Možda nemaju Bika-koji-sedi, ali većina balkanskih plemena ima za poglavicu neku rogatu marvu koja leluja i bez piva i bez lule mira. 

Komentari

Komentari