Veštačka priča

Na televiziji se prikazivao film u kojem je veštačka inteligencija pretila da pokori svet. Film je netremice posmatrao mladić sa veštačkim mišićima koje je stekao zahvaljujući veštačkom hormonu. U kupatilu se mladićeva sestra, sa veštačkim grudima, veštačkim usnama, veštačkim trepavicama, noktima i sa još što šta nečim veštačkim, pripremala za izlazak. Njeno pripremanje na trenutak omela je njihova baba koja je otežano, zbog veštačkog kuka, ušla u kupatilo, ne bi li uzela čašu u kojoj su ostali njeni veštački zubi. U kuhinji je domaćica ove kuće, inače majka pomenutog mladića i devojke i snajka bezube babe, od veštačkog mesa i povrća pripremala ručak.
Otac i ćerka sreli su se na ulazu, odnosno na izlazu iz kuće u trenutku kada je otac izuvao svoje cipele od veštačke kože. Žena je u kuhinji dočekala svog muža sa veštačkim osmehom. Od ostalih članova nedostaje još deda, koji već tri godine leži na groblju ispod veštačkog mermera i pas koji se igrao ispred kuće na veštačkom travnjaku.
Domaćin kuće seo je u svoju omiljenu fotelju presvučenu veštačkom kožom. Nakon veštačkog ručka popiće lekove kako bi izazvao veštački san i kako bi zaboravio na svoje probleme, jer nekako je prirodno da u ovom veštačkom vremenu čovek ima probleme.