Viši harmonici u elektrotehnici

Pamtim to kao da je bilo danas i nikad neću zaboraviti, osim ako me pod stare dane ne uhvati kakav Alchajmer, ako starost dočekam, kada, onomad, krenusmo kod cimerovog brata na odbranu diplomskog rada. Trojica Vranjanaca, dvojica Crnotravaca, jedan iz Dimitrovgrada, Miroslav Leković iz Olova i ja. Dovezosmo se gradskim prevozom do Elektrotehničkog fakulteta, upoznasmo sa roditeljima diplomca, koji, ranim jutrom, pristigoše iz Vlasotinaca, slikasmo se pored Tesle, i uđosmo u svečanu salu gde je sve bilo spremno za odbranu diplomskog rada.

Mlađani diplomac je stajao za katedrom sa pripremljenim grafoskopom za puštanje slajdova, tvrdo ukoričenim radom, koji se ležao na stolu, i širokim osmehom. Tri profesora su sedela sa desne strane na nekoliko metara od katedre. Jedan mentor i još dva profesora u komisiji.

Posle uvodnog govora mentora, diplomac je počeo da izlaže temu. A tema Viši harmonici u elektrotehnici. Lepo je pričao, puštao slajdove, odgovarao na pitanja, sve po propisima. Dobio je veliki aplauz na kraju. Profesori su bili zadovoljni, osim što mu je jedan  zamerio na akcentu.

"Kolega, daću Vam jedan savet, Vi kao akademski građanin morate bolje da baratate srpskim jezikom", rekao je. 

Posle zvaničnog dela, kako treba i dolikuje, profesori dobiše na poklon viski i ostadoše na zakuski.

Kad se malo zagreja atmosfera, moji jarani, južnjaci, počeše zajebanciju "na naškom". Poznavajući ih, slutio sam da će dotičnom profesoru vratiti milo za drago. Nisam se prevario. Jedan se počeo muvati oko profesora, nazdravljao je s njim i posle kraćeg razgovora glasno, da svi čuju, upitao ga: "Odakle ste rodom profesore!?"

"Iz Leskovca", odgovori profesor.

Bingo, pomislih.

"O, profesore, pa Vi ste naš!", dobaci moj cimer.

"Nisam ja ničiji", reče profesor, "ja sam svoj."

"Dobro profesore, dobro, mislim zemljak, južnjak."

"Živim u Beogradu 40 godina", reče profesor.

"Kako se kaže na naškom, profesore, viši harmonici!", viknu Crnotravac.

"Ne znam, niti me interesuje, zgražavam se nad tim dijalektom."

"Pogolemi harmoniki, profesore!", dobaci drugi Crnotravac, i poče da se smeje kô sumanut.

Profesor eksira viski, nabode tri puta čačkalicom i napusti prostoriju.

Isprati ga salva smeha.

Autor Milan Neđić