Crveni meteo alarm

Grad je  bio zavejan i apsolutno neočišćen februara 1984. godine. Zašto? Pa zar i u Titovo vreme nisu funkcionisale komunale službe? Ne, Olimpijada u Sarajevu je krivac. Svi gradovi bivše nam zemlje poslali su mehanizaciju u Sarajevo kako bi sportisti lako i sigurno putovali od aerodroma do svojih hotela i Jahorine. Nismo se bunili, pešačili smo do škola, fakulteta, posla, ponosi što, eto, i tako pomažemo da se naša, još smo je smatrali našom, dakle, da se naša zemlja dostojno reprezentuje svetu.

Jutros kada treba da prepešačim 5 kilometara do Bežanijske kose razmišljam da li da krenem ipak na drugu stranu. Preko mosta, pa u Stari dvor. Ako stignem tamo naredni tornado biće nazvan mojim imenom. Svima njima koji u kabinetima raspravljaju o najnovijoj situaciji na beogradskim ulicama upaliće se crveni alarm. Naredni tornado dobiće moje ime. Zašto?

Kada su radnici američki meteo službe, početkom prošlog veka, na ekranima ugledali nadolazeću „pijavicu“ jedan je začudjeno pitao:

-Šta je ovo!?

Drugi mu je zapanjeno odgovorio:

- Ne znam, ali strašno liči na moju Beti kada me čeka iz kafane.

Od tog doba svaki tornado nosi ime neke ženske osobe.

Ovaj naš bi mogao da se nazove po meni. Ako opet grad bude zatrpan.

Ja vam rekoh, pa vi vidite.

Autor Sladjana Belko