Kod Hiperborejca

Ne znamo šta bi Miloš Crnjanski rekao da može da vidi što se danas događa, ali možemo da verujemo da ne bi bilo ništa manje facinantno od odlomka koji nam kazuje kako je on video fašizam 1940. dok je službovao u Rimu kao diplomata.

„Njegova glava visi sa svih zgrada, sa svih zidova, sa svih ćoškova, visi iznad svih vrata, trči na svim saobraćajnim sredstvima, učestvuje i u ručku, po restoranima, i pri kafi u barovima.

Rim je opkoljem Musolinijevim slikana, kao kineskim zidom.

On je sve predvideo, on je sve pripremio, zamislio, udesio, uredio, on sve zna on uvek ima pravo. On se, pita, njega pitaju, on sve rešava. Četrdeset miliona Talijana ne mora više da misli. On misli. Četrdeset miliona talijana očekuje da čuje samo jednog čoveka. Četrdeset miliona Talijana, zavisi samo od jednog mozga, jednog nosa, jednih usta, i dva oka. Duce, pod šlemom, posmatra Rim, sa svojim krupnim, tamnim, očima, sa napućenim usnama, i sa svih železničkih stanica. A lik mu je tvd, izraz lica strašan (faccia feroce).

Celo poluostrvo Apeninsko – cela Italija – uokvirena je sad u okvir tog lica. Ceo Duce, koji ima i noge, koji i hoda, koji i ruča, uokviren je sad, u okvir tog lica. On je odgovoran za sve. Saobraćaj, i industrija, kiša, i žetva, planovi rata, kretanje armija, sve sad izlazi iz tog lica. Zar je to moguće? Moguće je, jer on sve zna, jer je sve njegova zasluga, jer je nepogrešiv. Ima uvek pravo. Ha sempre ragione.“

Miloš Crnjanski „Kod Hiperborejaca“