La vie in Pink

Ljudi su na ivici pucanja. Onoliki životi su protraćeni da bismo se vratili na početak košmara!

Kao pokusni kunići, uporno vrtimo točak misleći da će nas odvesti u slobodu. I to košta. Živaca, imovine, zdravlja, života... Koliko god entropijski izgledalo, ipak postoje izvesne zakonitosti u ovom našem kolosalnom, nacionalnom propadanju. Geneza propasti nije nikakva misterija.

Prvo se išlo za Draškovićem. Šorke su bile ozbiljne, njegove nadahnute govorancije bi i kamen upalile. Ostaće upamćen kao veliki orator. Dobro, i serator. Ali, to smo shvatili tek mnogo kasnije. Mnogi - nikad. Supruga mu nije zaostajala u srčanosti. Nije se smirila, dok poslednji krov na Savskom Vencu nije nadzidan. Mada, imala je ona i većih ambicija od sedenja u upravnim odborima strateški važnih, ali sve jedno, prodatih kompanija. Ipak, sopstvenu BIA ipak nije dobila. Malo je falilo. Konačno se zadovoljila urednim mesečnim milionskim apanažama, jer ruku na srce, nacionalno zamajavanje par ekselans (dok se kolonizuje čitav jedan narod), mora debelo da se plati. I neokolonizatori su nesebično odrešili kesu, sudeći po ciframa koje neprekidno pljušte.

Za razliku od Frau Dane, madam Mira je imala istančan ukus i neumorno pero. Njoj je petljanje sa gradjevinskom mafijom bilo ispod časti. Ona se bavila alhemijom. Kao vrsni alhemičar, pretvarala je svojine. Društvenu u državnu, državnu u partijsku, partijsku u privatnu, privatnu u ličnu. Da je Koeljo "drugaricu"upoznao na vreme, možda bi napisao nastavak čuvenog bestselera, ko zna? Madam Mira je bila sociolog i to očigledno, veoma uspešan. Osim eksperimenta sa svojinom, pretvaranje najcrnje stvarnost u ružičastu fantaziju je takodje bio pun alhemičarski pogodak. I od tih vremena, postaje zvanična naučna metoda u "oblesavljivanju" miliona ljudi. Ne bi voljeni suprug (okoreli ruski patriota) zaludjivao srpske nacionaliste u gazimestanskom transu, da nije bilo medija "u malom džepu". Da bi orvelovski izvedena propaganda bila apsolutna, osim već postojećih, za svaki slučaj se pridodala i po neka "privatna" partijska televizija.

Mnogo pre 3D naočara, narodu su podeljene ružičaste, da jasnije vidi iskrivljenu svakodnevnicu. Do dana današnjeg, unutarstranačka pozicioniranja raznih krila SPS -a i Službe O DRŽAVNOM TROŠKU pogrešno nazivamo izborima.

I ružičaste, sada već 4D naočare - ne skidamo. Ni kad spavamo.

Marija Gojkov