Lažni osmeh

Kako je samo bolna istina koja otvara oči. Koliko dugo boli pre nego postanemo svesni da smo srećni što smo saznali istinu? Svako od nas ima nekoga za koga zna da mu se lažno smeje i laska. Da li smo smešni mi ili ti ljudi? Tu su pored nas, često su to neki od naših najbližih. Taktika je odlična i vrlo jednostavna, praviti se lud. Glumiti da ničega nismo svesni. Kako je samo lepo ćutati, znati ćutati i suzdržati se. Pročitala sam nešto zaista divno, podeliću to sa vama.

Kada dete uči da čita, daje mu se bukvar, sa krupnim slovima, kratkim rečima i mnogo lepih slika. Ko se ne zaustavi, nego se potrudi, može da stigne do Dostojevskog. Sam bukvar ga dotle ne može dovesti. Zar je moguće u tri rečenice reći toliko toga? Poređenje može da se napravi sa toliko stvari u životu da je to prosto zadivljujuće. Nije vredno trošiti vreme na kritiku ili diskusiju o tome kakve su to osobe. Važno je samo da čovek u sebi zna ko su takvi ljudi u njegovom životu i jednostavno im više ne pridaje značaja.

Oni koji znaju nešto o astrologiji sigurno ne vole kada se spominje planeta Saturn. Zašto? Saturn je učitelj-mučitelj, nisam ni ja do pretprošle godine znala ništa o njemu. Sada znam i mogu da kažem, ako vas kada poseti - setite se samo onoga - ništa ne traje večno. Kada prođe ako se niste inatili i borili protiv njega, nego učili postajete drugačija, jača, zrelija i pametnija osoba. E, zašto priča o Saturnu u svemu ovome? Pustite tako i sve one koji nam se smeju iza leđa neka se slade i uživaju misleći kako su mudriji i pobeđuju nas, a onda kad se umore i prestanu - vreme je da budemo Saturn u njihovom znaku. I baš kao ta famozna planeta i mi treba naizgled da smo divni i fatalni, jer zaista jesmo takvi, ali mi imamo i drugu ozbiljniju i manje lepu stranu. Vreme je, lažni ljudi i vi toga da postanete svesni. I opet nećemo biti brzi, nagli, daćemo vam sve vreme sveta da se naviknete na nas takve i naučite da se sa nama ne igra, od nas se uči.

I svakako:

Ako možeš da sačuvaš razum
kada ga oko tebe svi gube i osuđuju te;

Ako sačuvaš poverenje u sebe kada svi drugi sumnjaju u tebe,
ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji,
i da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar, ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj;

Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazu,
i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si rekao,
izopačenu od podlaca u zamku za budale;

Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš,
i jednim zamahom staviš sve na kocku,
izgubiš i ponovo počneš da stičeš,
i nikad, nijednom rečju, ne pomeneš svoj gubitak,

Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali,
i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
do volje, koja im govori: "Istraj";

Ako možeš da se pomešaš sa gommilom i sačuvaš svoju čast,
ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi,
ako svi računaju na tebe, ali ne preterano;

Ako umeš dobro da ispuniš svaku minutu svog života
sa šezdeset skupocenih sekundi,
tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
i što je mnogo više, bićeš Čovek, sine moj!

Vanja Karanović