Foto: 
Frédéric Poirot

Onlajn privatnost?

Whoever steals, takes, or abstracts, or by fraud or deception obtains, or attempts so to obtain, from or out of any mail, post office, or station thereof, letter box, mail receptacle, or any mail route or other authorized depository for mail matter, or from a letter or mail carrier, any letter, postal card, package, bag, or mail, or abstracts or removes from any such letter, package, bag, or mail, any article or thing contained therein, or secretes, embezzles, or destroys any such letter, postal card, package, bag, or mail, or any article or thing contained therein; or Whoever steals, takes, or abstracts, or by fraud or deception obtains any letter, postal card, package, bag, or mail, or any article or thing contained therein which has been left for collection upon or adjacent to a collection box or other authorized depository of mail matter; or Whoever buys, receives, or conceals, or unlawfully has in his possession, any letter, postal card, package, bag, or mail, or any article or thing contained therein, which has been so stolen, taken, embezzled, or abstracted, as herein described, knowing the same to have been stolen, taken, embezzled, or abstracted—

Shall be fined under this title or imprisoned not more than five years, or both.

18 U.S. Code § 1708 - Theft or receipt of stolen mail matter generally

*****

Pre početka ere elektronske komunikacije ljudi si međusobno, uglavnom komunicirali putem pisama. Tada se podrazumevalo da će sadržina vašeg pisma ostati poznata samo vama i primaocu, što je na neki način i poenta komunikacije između dvoje ljudi. Naravno postojali su i izuzeci od pravila. Imate znatiželjnog poštara koga baš zanima s kim se dopisujete, ili ste možda na meti određenih državnih organa, koji su isto tako znatiželjni, samo po nekom drugom osnovu. U većini slučajeva vaša komunikacija sa drugom osobom je ostajala poverljiva. U nekim zemljama to je sprovedeno i kroz zakon, pa na primer u SAD-u, neovlašćeno uzimanje i otvaranje tuđe pošte predstavlja federalno krivično delo.

“Dolazak” interneta najavio je eru olakšane komunikacije. Vreme za dostavljanje raznozarnih informacija se drastično skratila. Vaše elektronsko pismo stiže sa jednog kraja planete na drugi, bukvalno, u sekundi. Reklo bi se prilično efikasna zgodna stvarčica. Naravno ovakav vid komunikacije omogućava daleko većem broju ljudi/državnih organa uvid u svaku vašu prepisku. Čisto reda radi, da se zaštiti viši cilj, za slučaj da ste terorista, pedofil ili šta-ti-ja-znam. Slično se nastavlja i po pojavi društvenih mreža. S tim, da pored ostalih kontrolu nad celokupnom vašom komunikacijom ima sam vlasnik (i ko zna koliko još znatiželjnika koji sede negde, ispred nekog monitora). Jednostavno rečeno, ako imaš otvoren profil na društvenoj mreži, sva tvoja komunikacija koju si ostvario nakom otvaranja naloga je praćena. Bukvalno sva. Od koga/čega? To je već tema za neku drugu priliku. Sada je samo bitno da sve što je bilo ko od nas napisao, okačio sliku, šerovao klip ili bilo šta drugo je pod budnim okom, nekog, Velikog brata. 24 časa dnevno, 365 dana u godini.

Znam da nisam otkrio “toplu vodu”, ali kad nešto doživiš lično, malo ozbiljnije se zapitaš kuda ide ovaj tehnološki svet. Stvar je vrlo benigna. Korisnik sam popularne društvene mreže FB već nekoliko godina unazad. Mislim da sam standardni korisnik. Nemam bezbroj priatelja, okačim tu i tamo neku sličicu ili video klip sa muzičkom ili duhovitom tematikom i to je to. Baš ništa specijalno. Elem, pre neki dan odlučim da putem aplikacije za slanje poruka da prijatelju (direktna komunikacija 2 strane, ništa tagovanje, kačenje na vol drugo, obična interna prepiska) pošaljem par linkova i sličica malo “slobodnije” sadržine. Ništa nezakonito, naravno. Uglavnom je reč o crno-belim x-art fotografijama. Ništa životinje, mučenje,vezivanje, ili neka druga gadost. U nekom trenutku slanja FB stranica se zablokira i “izbaci” me. Na moj pokušaj da se ponovo “ulogujem” dobih informaciju da je moj nalog “disejblovan” zbog kršenja poslovne politike i procedura kompanije. Ukoliko želim da se nalog odblokira moram da na taj i taj mejl dostavim kopiju pasoša sa neophodnim podacima za moju identifikaciju. Kako da neću.

Ovo je, po meni, potpuno narušavnje privatnosti  jer neko tamo, pomno, prati svaki moj korak kako bi, subjektivno, ocenio da li je nešto što ja radim/pišem adekvatno ili ne. A da, pri tome, imam potpunu saglasnost druge strane o načinu i sadržini međusobne komunikacije, i ne kršim ni jedan strani/domaći zakonski propis. Nakon ovoga mislim da više neću koristiti pomenutu društvenu mrežu. Neka malo prate nekog drugog. Sigurno i zanimljivijeg od mene.

*****

Znam da nisam pročitao “disklejmer” prvi put kada sam otvarao profil…

 Mladen DJomla Kostić

Komentari

Komentari