Srbija

Unutrašnjost je većinom sinonim za ono što znamo, ali nikada nećemo o tome da pričamo. Zašto? Zato što je samo ta jedna reč dovoljna i unosi dovoljno slika u glavu svakoga od nas, znamo da treba promena, ali smo mnogo mali da bi uticali na takve stvari. Ignorišemo do negde, nekada će da se menja sama od sebe, samo je pitanje u kojoj meri.

Beograd, takođe jedna reč dovoljna za početak milion diskusija. Kada se iz njega ode, on opet nedostaje to je činjenica. Mada, svako ko je u tom gradu boravio - mnogo je naučio. Uči se sve na jednom mestu, kultura, preživljavanje, snalaženje, borba, a bude i lepih trenutaka - svakako je to dobra (mala) praksa za život. Prelep grad i zaista mnogo mogućnosti, ako ste snalažljivi i imate volje da se borite i pretrpite štošta zarad boljeg sutra, koje u Srbiji malo kome svane. U Beogradu je poslednjih godina najveća priča je o Kosovu, Vojvodini, Bus Plus-u, Komunalnoj policiji, tučama na derbiju, protestima, Železnici, tome ko sedi u Skupštini, ekonomskoj krizi, sve većem broju ubistava i samoubistava, poplavama...

Sve u svemu crna hronika. Delom i zbog toga što je sav fokus na takvim stvarima, sve manje je nekih vesti vezano za to šta se u gradu dešava, gde se može otići, kako se može pomoći prvo sebi pa onda i drugima. Ali, ima i toga, dole negde u levom uglu poslednje strane dnevnih novina. Samo pročitavši sve do toga, taj sadržaj će malo koga da zanima.

Vidim da se sve više ljudi brine šta ćemo i kako dalje, gde je naša budućnost, a gde će tek biti budućnost naše dece. Šta li će Ameri da naprave sa Rusijom, do kada će da trpe Putina. Kako će i kada završiti ili će se proširiti rat Ukraine i Rusije... Gde je u tom svemu gospođa Merkel i njen uticaj? Svi mi to imamo negde u podsvesti. Predlažem da učinimo nešto za sebe dok još možemo taj luksuz sebi da priuštimo.

Mislim da treba da brinemo kad nas brige sustignu, kad su tu, danas. Ako ih pak nema, spasite svoju glavu migrena, dobro znate da je Srbija imuna na kafetin i da nam on neće pomoći. Tako nam je kako nam  je, boriti se treba, svako za sebe i svoje, koliko može. Uživati se treba u malim stvarima, jer ko zna do kada ćemo čekati one bolje, veće i da li ćemo ih uopšte znati prepoznati.

Zato čitajte, analizirajte prvenstveno sebe kao ličnost i trudite se sa popravite sve svoje nedostatke, isključivo zbog vas. Nadati se, možda nekada dođu bolja vremena, za nas, za unutrašnjost, za Srbiju. Do tada možemo da pevušimo...

Vanja Karanović