Triput je triput

Uvek sam verovala da je ona priča o „triput kod Srba“ samo mit. Ali da će život da me demantuje i u ovim godinama, e to je zaista fenomen.
Biometrijska dokumenta posedujemo već više od decenije. I mislili smo, kako se bliži čas ulaska, odnosno najave mogućnosti da će Brisel eventualno razmotriti nametanje još kojeg poglavlja,dakle nadali smo se da ćemo to takozvano produžavanje pasoša obavljati jednim klikom. Prisloniš ekran, očitaš barkod, klik zahtev, klik potvrdi i gotovo. Da, da, možda u naučno fantastičnim filmovima Srbija u svemiru 3001.
Za sada je sve to još uvek horor film.
Triput.
Prvo, zakažetete elektronski, registrujete se u bazu podataka MUPa, to radim uvek s radošću sve nadajući se da će time gomila onih nevidljivih saradnika raznih službi postati tehnološki višak, ali uzalud.
Kad dodjete pred onaj čuveni šalter sa rupom u visini mog pupka, uredno se savijete i kažete:
- Imam zakazano u 9.15 (termini se odredjuju u intervalu od 15 minuta, a to je vreme koje našem prosečnom činovniku iza šaltera treba „samo da podigne sistem“; da taj birokratski kamen odgura do vrha, e to je već zahvat od pola sata i duže).
- Stani u red, viš kolko ih ima, čekaju od jutros.
- Pa zašto onda zakazujete?!
- Nemaju svi kompjuter gospodjoooooo!

Nakon dva sata i jače čekanja u zagušljivoj, slabo osvetljenoj, prljavoj čekaonici konačno predajete sve papire i uplatnice (što ste uredno platili pre dolaska u ovaj hram) i nadate se da je kraj. Ne, varate se, to je tek uvod u drugi deo.
- Pa bre nije ti isto ime oca u matičnoj evidenciji i na pasošu
- Kako nije?
- Evo gledaj. - i okreće ekran svog kompjutera, ja krivim vrat i gle čuda, zaista nije.
- Pa šta sad?
- Ništa, plati 340 dinara taksu da ti promenimo ime oca u pasošu.
- Jeste li vi normalni, moj otac se zove ovako, otkud ja znam kako se to našlo u vašoj evidenciji drugačije.
- Vidi sestro, jel ti otac živ?
- Nije, odavno.
- A i ti si sigurno u penziji, lakše ti je da ti promenimo ime oca, nego da to sad sve menjaš.
- Izvinite…
- Šta bre izvinite, ja oću da ti pomognem, a ti zanovetaš… Sledeći!
Svatam da ne razume moj jezik pa joj prevodim:
- Oprostite, molim vas, ja imam očevu krštenicu, venčanicu, umrlicu sa tačnim imenom, u svim mojim svedočanstvima, diplomama, radnoj knjižici stoji kako treba, samo je kod vas greška
- Sledeći…
E tu shvatam da i ovaj jezik ne razume, pa prelazim na šalterski esperanto: 
- Slušaj bre! Kokoško, nisam ja pogrešila, ti broju 2354 (čitam joj sa pločice na reveru)! Zovi mi načelnika, šefa, ministra koga god, ili sad zovem (tu izgovaram glasno ime onoga čiji se i inicijali šapuću) i mašam se za telefon.
Podiže pogled i sad već blaže kaže:
- Dobro de, ajd da vidimo šta se tu može.
Nešto kuca, telefonira,zove, popunjava nekakve papire i konačno mi daje na potpis.
Pogledam, kad ono zahtev za promenu podataka u matičnim knjigama po službenoj dužnosti.
- Ja ovo šaljem, a ti dodji za 7 dana, al u medjuvrmenu gledaj u poštansko sanduče. Možda pogreše, pa pošalju tebi na kuću umesto nama.

Vraćam se opet na moj maternji:
- Izvinite...
- Sledeći…

Odlazim sa strepnjom da li ću uspeti da dobijem pasoš (sećam se prvog, sa mature, odmah sam otišla u Trst) i odem do sina i snahe, do unučića.

Nedelju dana kasnije, drugi put.

Čekam opet u redu, držim onaj beli papir kao akcije japanske železnice i strepim da li će sada sve biti OK. U medjuvremenu se izlizala bravica na poštanskom sandučetu koliko sam ga otvarala, ali ništa. Znači kod njih je. Ili nije?

Stižem pred onu rupu u visini pupka, savijam se i predajem papirić. Činovnica (drugi broj, ne vidim dobro, al valjda neće trebati) brlja po jednoj staroj kartonskoj kutiji tražeći kesu u kojoj je moj novi pasoš. I bingo, vadi ga…
Taman da stavim prst na fluoroscentni ekran koji sad očitava otisak prsta, nestaje struja. Najavaljeni radovi na Padini i dodjite sutra ujutru u pola osam...

Treći put, ujutru u pola osam.

Konačno držim taj dugo čekani crveni pasošu ruci, na starom dve rupe. I tek tada uočavam razliku. Pre deset godina samo naziv na ćirilici. Naša samozaljubljenost i samodovoljnost na delu.
Govori srpski da te ceo svet razume.
Danas već oba pisma i na jeziku diplomatije.
Odlazim pevajući.
Triput je triput.