Ako ti jave da sam umrla

Ako ti jave da sam umrla potraži me negde daleko od zemlje. Biću na oblaku koji sakriva mesto pod Suncem od tuđih pogleda.

Pogledaj u nebo. Nađi njegov najtamniji deo koji se nadvio nad tobom i poslao kišu da bi ti sprao tugu . Ali, nemoj patiti kad budu rekli da sam umrla. I ako kažu da me više nema tamo gde se ljubav diše i uzdiše, znaj da sam u nekom prostoru bez težine života, u kome za sve ima vremena, jer ono nikud ne žuri.

Reći će da je svaka moja noć bila tebi dan, a moj dan tvoja noć. Pričaće da si se budio u mom snu, a spavao u snovima budnim. Zahvali im se osmehom.

Smrt je došla nepozvana. Nisam ni videla kad je stigla. Ušla mi je kroz kožu, tamo gde je najdeblja, i sakrila se u venama. Strujala je mojim telom kroz krv dok je nisam osetila. Iz peta se popela u glavu. Sa kiseonikom se prenela do mozga i tu je stvorila svoj dom. Postala mi je stanar, ali njenu stanarinu nije plaćala ona, nego ja. Skupo me je koštala. Ubedila me je da treba da je imam, da bez nje ne mogu. Vremenom sam postala zavisna. Ona je sve više dizala cenu, a ja sve manje imala svega.

Ako ti jave da sam umrla i da me smrt nije mučila već da sam svoj kraj primila u zagrljaj, da sam ga hladnim rukama stegla da mi iz života ne bi pobegla i otišla drugom. Nemoj vest primiti s tugom i seti se toplote mog dodira.

Reći će ti da sam umrla, ali neće znati vreme smrti. Potvrdno klimni glavom, kao da znaš da sam mrtva i kao da ne znaš da takvi kao ja nikada nisu ni živeli.