Asocijacije na neke boje

Zlatna-slatko od belih trešanja pronađeno u hladnim i tamnim odajama špajza, pa ostavljeno na sunčanoj strani stola kao osvojeni pehar, Oskar ili vredna arheološka iskopina vredna divljenja.

Žuti kolutovi limuna na zidu tegle kao točkovi sunčevih kočija. Jedan je upravo pojeden!

Tamno crvena ili bordo- ruž na usnama stare prostitutke, sada dame, u kratkoj bundici od nerca ispod koje viri stari džemper nedefinisane boje. Na iskrivljenim prstima su pedeset tri prstena raznih boja i oblika, ali jedan je sa lažnim rubinom kao planinski masiv. Opet se tu umešalo radoznalo sunce, pa se cakli po toj crvenoj površini bacajući odsjaj na lice usnulog dečaka u majčinom naručju.

Zeleno-plava ili tirkiz-oh, pa to je sećanje na more! San. Moje ime. To je studentsko putovanje kroz Matisove slike popločane tirkiznim kamenjem. Poludrago kamenje na preplanulom telu Marokanke u svilenoj odeći narandžaste boje, braon očima i biserno belim zubima.

Tamno braon ili boja čokolade-boja jednog muškog, kožnog mantila izlizanog do sjaja uljem namazane tepsije. Ukus duvana u ustima posle prvog poljupca, prvog susreta posle dugog očekivanja u Zetskoj ulici jednog maja, na ivici ponora, a uz intervenciju dva divna Anđela, a oni su uvek divni, hvala Bogu, pa ne propadoh u provaliju gde počivaju sve neprobuđene duše. Braon kao topla čokolada, kao slatko ispijanje sudbine uz zahvalnost iz utrobe spasene žene.

Nežno roze-kao kontrast onoj tamno braon, kao ti i ja za sva vremena. Amin.