Devojčica iz šume

Neda je imala nekoliko neuspelih veza iza sebe. Nije mogla da rodi i čim bi to saznao njen dragi, iako se do tad kleo u večnu ljubav, odmah bi odlazio od nje. Shvatila je da nikada neće imati sreće u ljubavi, kao ni dece. U selu je bio čovek desetak godina stariji od nje, koji se nikada nije ženio. Bio je ružnjikav i stidljiv i nije našao ženu za sebe. Nekako su se njegovi i Nedini putevi ukrstili i ona se udade za njega. Bio je divan prema njoj, a ona, razočarana u prethodne momke, bila je zahvalna što je našla dobrog čoveka i trudila se i ona da bude dobra prema njemu. Znao je da ne može da mu rađa decu, ali to mu nije smetalo. 
Jedne zime, Neda je počela svako veče da sanja devojčicu u svom dvorištu na ljuljašci. Dugo bi je posmatrala, a kad bi pokušala da joj priđe, devojčica bi skočila sa ljuljaške i veselo skakutajući otrčala u šumu, pritom pozivajući Nedu da pođe za njom. Svako jutro se budila raišljajući zašto joj se upravo taj san vraća.
Jedno jutro je ustala i uputila se ka šumi. Oprezno je koračala, jer šuma nije baš bila prohodna, a i nikada nije zašla u nju.
Odjednom, spazi ispred sebe ženu u nekim ritama sa maramom na glavi kako sedi na zemlji, a ispred nje dimi se tek ugašena vatra i nešto priča. Polako priđe bliže, ne bi li razumela ženu, ali bezuspešno. Mumlala je neke nerazgovetne reči. Odjednom oseti strašnu vrtoglavicu i pade.
Probudila se u svom krevetu. Skočila je, setivši se one strašne žene. Njen muž je već ustao i izašao da hrani stoku.
Snovi su prestali, a ona je nastavila sa svojim životom kao i pre snova.
Sledećeg meseca osetila je mučninu i vrtoglavicu.Uplašla se da je bolesna. Otišla je kod lekara i tamo saznala da je trudna. Njihovoj sreći nije bilo kraja. Za devet meseci rodila je predivnu devojčicu.