Javolovina snovočuvara

Snovočuvar ***

U jednom od prošlih života bio sam domaća bela guska, od čijeg su perja napravili  divan jastuk, za devojačku spremu jedne Đurđe, koja je sada tvoja baka. Juče si od nje dobila kovčeg s nekoliko vrlo vrednih i važnih stvari, bez kojih se ne bi desila ova bajka koju upravo sanjaš.

Javolovina *

U ovom, ko zna kom po redu životu sam otkucaj tvog srca, o kome sam samo baka Đurđi pričala, strahom kako samo toplina toplinu prepoznaje. U snu koji slutim da pominješ sam progutala pero sa zakrpom, čime se kašalj nastavio i na javi. Kažu, ono što sanjaš čvrsto - zgrabi, i iznesi iz sna, ako želiš i na javi. Otada, kao da imam tri otkucaja, pa pauzu. Pauza je za kovčeg u koji stavim sve ostalo mi važno, bajka.

***

Kada si sinoć spustila svoj levi obraz i uvo na jastuk s čarobnim perjem, čula si kako žubori potok na čijim sam brzacima odrastao i osetila miris proleća, u jesen, kada se u danu ravnodnevice podeli nebo na plavozeleno i zlatnorumenožuto, pa s jedne strane pupoljci bujaju od nadolazećih sokova nežnosti, a na drugoj se kroji pačvork ogrtač od prezrelog lišća i kestenja, za tvoja naježena leđa i rumena stopala.

I ta malena suza što se u slalomu niz trepavice tvog levog oka spustila i  uronila u paperje pronašla je put do zrna pšenice, skrivenog unutra, koje sada klija, spremno da se iz njega izrode široka žitna polja s makovima i vrapcima, na kojima ćemo se konačno sresti ti i ja. Ali, pre toga češ usniti san, i u njemu moje ruke koje čekaju da zasviraju na tvojim dirkama pesmu o svetu koji  još nisi upoznala, ali ga slutiš, pod kožom...

*  

Više nisam sigurna da je za ostanak u ćeliji nas potreban ičiji odlazak.

I nisi fer što pišeš pesme koje ne umem čitati , što se trudiš da ne govorimo istim jezikom.

Kad kažeš da sam jesen kojoj si list, šta bih ja tebi trebala odgoviriti

da sam proleće kojem si sneg?

Tebi je u redu

kada te u bar jednu crvenu komoru pred kojom čekaš ne uvedu?

Po rasporedu časova koji sam mislila da se neće menjati

imam od jutros jedan manje

i predčas 

a ja žurim 

u zimu.

Otvori usta i slušaj njima

jer nema razlike

uši su i ovako 

za oba moja dlana reke tvojih grudi brzaci

koje osluškuješ

pa kažeš kako nisi sišao na srce, 

jos uvek si mi u mozgu.

Nekad mi je žao sto nisi pod kožom 

i što ja jesam dve čokoladice koje sam sama pojela, 

što se ne budimo kad mi hoćemo 

i to nekad

prečesto 

bude uvek.

San nije veći kada ga se ne setiš

ali mozda ipak jeste kada znaš da je deo jave, onaj mali, u džep košulje bliži srcu stali

koji bi disao

i kada bi mu kao hranu samo našu javu dali

(javu koju si za san stisao).

***

Gledam te dok spavaš, ušuškana pod ogromnom dunjom iz baba Đurđinog sanduka, ispod koje viri samo tvoja kosa, čelo, leva obrva i deo nosa, i mislim kako ništa tako nevino smešno nisam video ni u jednom svom životu. Mljackaš i žvaćeš nešto, možda su salarice s džemom od šljiva ili obične kokos- kiflice, one što se mrve pod prstima i prenego ih staviš u usta...blaženo se smešiš, usnula, na jastuku, a ja te posipam šećernim prahom, da kad se probudiš budeš sva ušećerena i musava, pa da mi poveruješ kad ti kažem da si me pojela u snu.  Znaš, nisam te ovako zamišljao, a zamišljao sam te na bezbroj načina, i sad, pokušavam da izmislim neke sasvim nove reči, reči koje bi ti pristajale, po tvojoj meri, a ti si bezmerna, pa sam u problemu. Hteo sam i da te naslikam, ali mi ne uspeva, jer još mi prsti mirišu na tebe, a bojice to osećaju, i izblede od tvojih mirisa, pa crtam, nevidljive linije koje se uhvate za ruke i plešu po listu bloka broj pet, i smeju mi se, onako, mangupski, kao ti kad mi ukradeš poslednju vanilicu sa tacne, strpaš je u usta i praviš se da gledaš kroz prozor, a na toj strani kuhinje i nema prozora, samo vezene kuvarice i peškiri, još jedna baba Đurđina zagonetka...

To što sada sanjaš, nije običan san, i da bi ga prenela u javu moraš zapamtiti put kojim si išla i broj makova u žitnom polju kroz koje moraš proći, da bi stigla do ovog drveta, pod kojim te čekam. Zamisli, zrele trešnje u oktobru, ko još to može imati na javi? A ja ću po jedan par okačiti na oba tvoja uva, da budeš sigurna da sam to bio ja, a ne neki bezvezni klovn koji hoće samo da te nasmeje jeftinim trikom, za sitan bakšiš. Ima u tim tvojim spuštenim  trepavicama više magije no u svim  očima sveta, koje samo gledaju, a ne vide ništa. Zato sam srećan što sam te našao, jer, dok lovim tvoje snove, i ja rastem, i niču mi opet krila koja su zakržljala od nestašice mašte, i počinjem opet da pevam, a bio sam zaboravio kako je to divan osećaj, da imaš o kome da pevaš, a da nisi smešan i neshvaćen. Zato sanjaj, ja sam budniji no ikad, i čekam trenutak u kojem ćeš me prepoznati i u snu, kao što si me na javi pogledala i rekla da se znamon celi život, iako se nismo nikada sreli...

*/***

Znam da se nastavljamo, bez kraja, i da bi čitalac trebao imati osećaj čitanja dvoje koji razgovaraju, ali svih deset olovaka mojih šaka, uz dve polomljene, traže osam sloboda, plus dve, dok ih zarezivač ne izjednači , a već su se dopisale.

Moj sam je da san stabljika vimove loze u Dalnaciji, kojoj si sunce, da se penjem tvojim licem koje me usmerava ka javi. Ukus budjenja je miris stereo zvuka izmedju lošeg ukusa i budjenja mrtvih, sto mogu samo živi. 

Plamen sveće se gasi, pa te vidim u titrajima, dok se saginješ da mi poljubiš sliku na spomeniku.

Ploča je teška, ali vrela, jer sa oba tvoja stopala na njoj činiš broj 83, nejednaka su, kao komore mog srca kada im mozak dodje u goste. Počastiću te, sano...dopiši drugu godimu ispod tvoje slike, bezinema.

Uzimam ti prostora za kraj...

Epilog

Godina 2164...

Juče smo rušili staru dedinu kuću, onu na lakat.  U podrumu smo našli jedan neobičan kovčeg, pekriven prašinom i paučinom i veoma težak. Uz malo muke, uspeli smo da ga otvorimo, očekujući da unutra nađemo neko blago. I našli smo. Nešto neobično, platnenu vreću punu perja neke verovatno izumrle ptice i ove čudne spise na nekakvim požutelim listovima hartije za koju smo čuli da je nekad korišćena za pisanje. Rukopisi se razlikuju i još nismo našli nekog ko ume da nam pročita ono što tamo piše, jedino je datum dobro vidljiv. 16.11. 2019.