Koljivo za svetog Jovana

Uvek je u januaru zimski raspust. Čim nam Jovanka (učiteljica iz Ribnikara) podeli knjižice (djačke, sve petice i primereno vladanje, to je nekad bilo važno) spremamo se majka i ja na put. Vozom do Niša, presedanje za Zaječar i onda lokalom do Negotina.  Ranih sedamdesetih prošlog veka to je bilo još jedino mesto gde je saobraćao voz sa drvenim klupama. Treći razred, svi u jednom kupeu. Zvali smo tu prugu Negotin city – Zaječar Francisko. Gledali kaubojske filmove. U lokalnom bioskopu. Valjda od tog doba volim „Cinema paradiso“. Sanjala sam ga dve decenije pre nego što je dobio Oscara.

Negotin, poslednja stanica, da voz odmili još koji metar upao bi u Dunav. Kraj puta. Tromedja Rumunije, Bugarske i Srbije. Kraj sveta... I početak sna. Mog.

Ulica Borisa Kidriča, pre rata Knez Mihailova, posle ovog rata opet Knez Mihailova. Ali ja sam odlazila u Borisa Kidriča. Kod babe i dede na raspust. Sneg i vetrovi sa Karpata, zime skoro ruske. Kad bi saonicama koje vuku konji odlazili do manastira Bukovo po bogojavljensku vodicu na kikama bi se nahvatale ledenice koje su se teško odmrzavale pored „kraljice peći“, dok mi baba kuva čaj i gundja...dam te djavolu, da te dam djavolu samo ti ideš na kola sa dečacima, gle kako si se smrzla, zašto ne sediš kod kuće i nešto pleteš...(nikada nisam naučila ni jedan ručni rad, valjda mi je baba omrzla tu tipično žensku veštinu, ili je to onaj crv inata radio u meni, uglavnom i danas ne znam ni dugme da ušijem, a kamoli nešto drugo).

Deda me je branio, i govorio pusti dete, sad će vesti pa da slušamo. Dvadeset i više godina posle rata deda je slušao radio London i čekao da dodju naši tj. njegovi. Zet njegov a moj otac, jeste bio partizan i predstavnik nove vlasti ali deda je ipak verovao u kralja i njegove. Krstio me čim sam rodjena, (ja nisam morala da devedestih instant učim Oče naš i krštavam se mode radi, to je uradio pop Toza, odmah posle nekrštenih dana, na Jovanjdan u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Negotinu. Moja baba je uvek spremala koljivo,nikada nije govorila žito ili ne daj Bože pšenicu na taj dan, kad joj je luče kršteno.

I ja mnogo volim tu slavu. Osećam je kao svoj rodjendan. Drugi. Spremam koljivo, pihtije i pečenicu i sećam se….mrtvih…babe Draginje, dede Mihajla, majke i oca, ujaka. Sve sam ih danas pomenula u molitvi i rekla sebi….još jedan Jovanjdan,,, sretno ti bilo S…

Sretna slava svima koji slave Svetog Jovana Krstitelja.