Kristo se rodi

Baba je verovala u boga, više paganski nego hrišćanski. Đed slabo. Ni teorija evolucije mu nije bila bliska. "Ako je čo'ek postô od majmuna, što sad ne postane?", pitao se. Kad sam pokušao da mu objasnim da je to proces koji traje milionima godina, rekao mi je: "Još ti jedeš ’ljeb tuđim zubima." Bio je sumnjičav po svim pitanjima. Što bi se danas reklo, skeptik. Šta god bih mu ispričao da sam čuo, đed bi rekao da to nije istina.

Za Božić se govorilo Kristo se rodi. Babu sam jednom pitao:

"Ko je baba Kristo?"

Ona mi je odgovorila: "Ćuti, to se ne pita."

Onda sam pitao đeda.

"Njega su Čifuti razapeli na krst."

"A što su ga, đede, razapeli?"

"Pa, zaključili su da bi mogô bit kakav vojskovođa."

"A Isus, ko je on bio?"

"To je šokački, tako oni govore."

Đed nije razlikovao veru i naciju. Govorio je: Rusi su Srbi, Grci su Srbi, Bugari su Srbi, Rumuni su Srbi, Slovaci su Srbi… Kod Slovaka se zajebô, a zajebô i mene. Posvađah se u Studenjaku sa jednim kolegom, žučno braneći stav da su Slovaci Srbi, odnosno pravoslavci.

"A ima li, đede, života posle smrti?"

"Ma jok, samo se muslimani sele na onaj svijet."

"Što se onda molimo bogu?"

"Pa za sreću i zdravlje na ovome svijetu."

Pop je dolazio samo jednom godišnje u kuću, pred Vaskrs da sveti vodicu. Tada su decu plašili da će im pop odseći jezik ako budu psovala. Za Vaskrs se nije govorilo Hristos vaskrese, voskrese ili vaskrese. Možda je neko, iz zezanja, govorio Ristos Vaskrs. Za to se prvi put čulo kad su se popovi pojavili na televiziji, krajem osamdesetih ili početkom devedesetih.

Đed je govorio da popovi sve naopako govore.

Svako ima postavku stvari na osnovu ličnog iskustva, znanja, verovanja… A istina, ona lebdi tu negde u vazduhu i teško je dokučiti.

Bilo kako bilo, lepe uspomene me vežu za praznike koje smo proslavljali u mom detinjstvu, Slavu, Božić, Vaskrs, Zadušnice… Sve je bilo sa merom i dostojanstveno.

Otkako popovi umešeše prste u način proslavljanja pomenutih praznika, što bi rekô Đole Balašević, sve postade parada pijanstva i kiča.

Autor Milan Neđić