Male stvari

Skoro da nisam prepoznala to lice u ogledalu. Ne razumem, gde su se nanizale te godine i kada se pre rasturiše ti sitni biseri po zemlji? E, živote! Skupljam ih i ne daju se uhvatiti, kao silni snovi kojih ne mogu da se setim, a, znam da su odsanjani i da sam živela u njima. Šta li me sada čeka, Preuzvišeno carstvo sudbine? Koji ispit ću sada da polažem Viši sudu zablude? Osmeh bez zuba sa očima prolećne kiše. Naučila si, ćuti, čekaj i ništa ne očekuj! Teška i lepa priča! Moji konji mašte  uvek su bili ispred mene, povijenih glava sa grivama kao krila anđela u trku po poljima slobode. Kako je divan miris slobode letnjeg  sumraka ili ranog jutra. A, miris i boje  jeseni? Utkani u korenu mog duhovnog rasta. I od svega najjača kraljica mog detinjstva-čežnja. Kasnije ću joj dati neko drugo ime, oblačiću je u predivne haljine, biću ljuta na nju, osuđivaću je i praštati joj, a ona će ostati do dana današnjeg ista, moćna kraljica, kraljica nevidljivog, bogatog carstva nabujalih, raznolikih oblika ljubavi. Moj naklon!

Zvuk sirene vratio me je u stvarnost. Tako umem da budem smirena i organizovana dok traje opasnost. Deca oblače jakne, uzimam torbu sa hranom i drugim neophodnim sitnicama za boravak u skloništu. Dok gasim svetlo u stanu i zaključavam vrata, kraljica me zagrli svom snagom i šapnu mi na uvo:

“Zar ti sad ne izgleda čarobno lepo ostati u stanu, slušati decu kako se veselo igraju dok im spremaš večeru, a kasnije, gasiš svetlo kada oni, najzad, onako umorni od igranja zaspu?”

“Odvratna si, kada me pitaš tako nešto!”

“Surovo sam iskrena. Ne zaboravi na te male, svakodnevne stvari, koje nazivaš rutinom. Ja te volim, ali ti grešiš uzdajući se u moju moć. Čežnja je most koji ćeš jednom da pređeš i shvatićeš da si na istom mestu, u sebi.”

Sada u skloništu deca spavaju. Čujem detonacije negde daleko, a njihov odjek udara u zablindirana vrata. Svakim udarcem čujem”zašto?”. Nema odgovora, on ne postoji, samo suze teku.

Danas, kada se pogledam u ogledalo vidim osmeh sa zubima i u očima sjaj najudaljenijih zvezda na svetu. Prešla sam most i saznala da sam ja ona moja obožavana kraljica.

Šta li me sada čeka, Preuzvišeno carstvo sudbine? Koji ispit ću sada da polažem Viši sudu zablude?