Naslednik

Mir. Samo je o miru razmišljao. Znao je da preteruje u poslu i da ni fizički ni mentalno nije mogao više da traje. Šta sada, razmišljao je, kako prekinuti zahuktali točak iluzije moći, slave, sticanja para? Izgledalo je da on više nije mogao da se zaustavi. Naravno, kao po pravilu, bilo je svega previše.

„Ne mogu više Mina...“, prošaputa ćerki koja je sedela preko puta njega, zavaljena u ogromnu fotelju.

„Šta ne možeš tata?“, iznenađeno upita ona spuštajući čašu vina na stočić.

„Postao sam rob, brend, ja više ne znam ko sam i šta želim. Ok, želeo sam da tebi i bratu obezbedim dobru startnu poziciju, vredno sam radio, stvorio vam uslove za zaradu, možete vi sami...nemoj me više planirati za promocije restorana i ne ugovaraj mi saradnju sa novim brendovima...“

„Tata, ne možemo bez tebe, nemoj da nas napuštaš, odmori se malo, sigurno si preumoran...“

„Mina, znaš koliko volim tebe i Aleksu i nisam glup mala moja, stvorio sam imperiju i svesno radio kao konj, grabio sve mogućnosti i preterivao u tome. Ne mogu više!“

Mina je ćutala. Znala je svog oca jako dobro. Ne priča nikada previše i bez promišljenosti. Posle par minuta ćutanja prišla je i zagrlila ga. U glavi su joj nicale brojke još nezarađenih para. Malo je to, pomisli, treba otplatiti velike kredite, neće moći sama. Aleksa je bio nesposoban i lenj i nekako zadovoljan sa malim dobicima, ali Mina, ona je već bila oličenje preambiciozne mlade žene koja je u svakome videla samo korist i način da zaradi više i još više. Ta mala ratoborna guja, pomisli Lazar, jeste mi ćerka, ali, bože sačuvaj, na koga li je? Popi i on malo vina, poljubi Minu u obraz i potapša je po ruci kojom ga je grčevito stezala oko vrata. Osetio je njen bes i očaj u „zagrljaju“.

„Slušaj Mina, ja sam tu još nekoliko meseci. Znaš i sama o mojoj nameri da živim u drugoj zemlji...pričao sam o tome i hteo ranije da odem, ali si ti bila tako očajna zbog toga pa, sam odustao, eto, ima pet godina od tada. Iskreno, čekao sam baš dugo! Smatram da si sada dovoljno zrela i jaka da me shvatiš i da prihvatiš tu ideju. Odlučio sam i gotovo.“

Da, znala je ona sve želje svog oca. Pa, ko ga je sprečavao da ode nego ona!? Matori se zaljubio, pomisli sa gađenjem, mislila je da ga je ta strast prema jednoj ženi prošla. Svašta, zar da joj ta nepoznata sruši sve nade? O, ne, nikako!

Prolazili su meseci i Lazar se postepeno povlačio iz javnosti polako prepuštajući svojoj deci odgovornost. Njegove emisije o kuvanju su bile jako gledane, ali se Mina nije uklapala u sliku medijskog naslednika. Ispostavilo se da je Aleksa bio pravi čovek za to, imao je sve ono što njegova sestra nikako nije: šarm, opuštenost, elokvenciju. Lazar je bio zadovoljan, gledaoci još više! Mina nije bila očajna zbog toga, naprotiv, ona je blistala kao upravnik jednog hotela, tri restorana i pet picerija. Jedva je jednu piceriju ustupila bratu i to na očevo insistiranje.

Jedne večeri, pred odlazak u neki novi svet, opet su sedeli i ćaskali otac i ćerka. Mina je pokušala da glumi opuštenost, jer je davno skovani plan došao na realizaciju. Rešila je da ubije oca. Razmišljala je o tome dugo, jednostavno, on joj je značio kao sigurnost i zaštita od neuspeha, a smrt je jedini način da njihovo nasledstvo ne bude okrnjeno. Nije žalila novca za malu bočicu otrova nabavljenu tajnim kanalima mračnog kriminala. Biće to savršen zločin. Bez tragova i ikakve mogućnosti da se i obdukcijom dokaže nešto drugo osim izliva krvi u mozak. Biće to prirodna smrt.

Pijuckali su tatino omiljeno vino. Kad je na red došla treća čaša u koju je Mina sipala otrov, Lazar se baš dobro osećao. Pomislio je na svoju jedinu, pravu ljubav koja ga čeka tamo negde. Video ju je pre dva meseca i tada su se sve dogovorili, dakle, živeće na jednom ostrvu u Mediteranskom moru, na pola puta od mesta gde su sada živeli. Kućica je kupljena, brodić, sve je plaćeno, renovirano! Ah! Skoro je glasno uzdahnuo dok mu je Mina pružala čašu. Lepo je video svu sreću budućeg života. Imao je posebnu ljubav za tu ženu i zato je hrabro odlučio da sve što poseduje, računajući na hotel, restorane, picerije, ušteđen novac i ostalo, ostavi u ruke te divne žene. Napravljen je neoboriv testament sa napomenom da naslednik odlučuje o svemu!

„U to ime živeli!“, povika veselo gledajući u Minino srećno lice.