No fear, no tears

Gde su mi suze nestale? Plačem, ali njih nema da druguju sa mnom. U meni sve vrišti, ali se to ne vidi. Gde ste, jebene suze? Lakše bi mi bilo. Ovaj teret na duši postaje sve teži. Ne znam koliko još mogu tona izdržati. Osećam da me izdaje snaga. Njihova bol moju ne leči, jer u svojoj ne uživam. Više ne uživam ni u njihovoj.

Previše me i on boli. Misli da je pobedio, vidim to po njegovom zluradom osmehu. Ne, ali me jeste slomio na toliko delova koje više ne mogu da pokupim u celinu.

- Vera, zar ne čuješ da ti govorim da se vratiš u krevet?! Šta je smešno?

- Ja sam smešna! Ti si smešan! I znate šta, i ovaj moj život je bio smešan. Možda mi je zato uzeo suze. Ali neka... Neka za mnom plaču oni koji to još uvek mogu.

Autor Ana Jovanović