O tome i da ne govorimo

U pedesetici – na čijoj trasi, ako niste znali, pored jutarnjeg, prepodnevnog i popodnovnog, postoje još i predvečernji i večernji špic, pa kako god da okrenete, kretaćete se brzinom konjske zaprege. Svetleće reklame blještale su kao mali požari odnevši još jednu pobedu nad škiljavom uličnom rasvetom, a ja, ne bih li nekako prekratio vreme, čitao sam reklamne poruke na bilbordima, koje je, gle čuda, neko slučajno postavio pored svakog autobuskog stajališta.   

Cakum-pakum, lokum!.. Budi fit, kupi picu Hit!... Stop šizofreniji!... I miris i ukus… Lako uz Sinalko!... Zadovoljstvo u Lenoru!... Kondom nema alternativu!...

Nisu baš remek-dela kreativnosti, ali izborna je godina i, složićete se, bolje gledati u nasmejana lica lepotice, nego u lažljive čeljusti naših svetaca politačara.

I tako, dok smo obilazili oko onih visokih zgrada na Banjici, ugledao sam bilbord sa reklamom za zubnu pastu epohalnih svojstava, za koju, uzgred budi rečeno, nikad nisam čuo, a navodno hit je u svetu. Dva mlada nasmejana lica, dve četkice za zube, tuba duginih boja i slogan „Osmeh zadovoljstva”, prema nečijoj zamisli, trebalo bi da nam ulepšaju život. Međutim, neko je imao bolju ideju. Crnim sprejom napisao je preko reklame, krupnim slovima: 

LJUBAV JE NAJLEPŠE GODIŠNJE DOBA!

Svaka čast majstore, pomislio sam. Garantovano nemaš više od osamnaest-devetnaest godina, a lepo si se narugao svemoćnoj marketinškoj industriji.

Svaka čast i onoj koja te je inspirisala na takav podvig.

Ako je sad pored tebe, pa gledate jedno u drugo kao u boga,  koga briga da li ste u majicama, ili nosite perjane jakne. I kojom ste pastom oribali zubiće – o tome i da ne govorimo.