Ona i tri senke

Dovoljno je prošlo, sasvim dovoljno vremena. Bila je skroz sigurna u ispravnu odluku kojom je izbrisala sećanja. Lako? Ne, nikako nije bilo lako precrtati tri senke u sećanju i ostati sama. On, koji je bio potpuni autsajder, povremeno podvuče se pod kožu manirima veštog gospodina... Samo on, poslednji, najmanje značajan izbor, ali uvek tu.

......

Vrelina je rasipala kapi. Sigurno koračao je širokim bulevarom, skoro sam, jedan od retkih koji na vrelini nekuda korača. Nije on drugi, on zna kuda i kome korača, zna, slast ga obuzima, ona neugašena slast i strast koja nikako da iščili, traje dugo, predugo, sasvim dovoljno. Još je u ustima ukus ukradenog poljupca, kao da je prvi...još malo, nazire se zgrada, kancelarija.

Pomisli kako su maštoviti razlozi iskradanja, advokatska kancelarija u subotu otvorena...sve te slatke laži, preko potrebne za život. Ona i on, ne u mraku i dimu kafea, u svetlu vreline, lice u lice, oči u oči...15.20, datum...to se pamti, zauvek ostaje na poslednjim delovima zidina sećanja, zauvek, ona i on...preliveni svetlošću koja se njiše kroz zavese, uzdasi, stisnuti jauci, da niko ne oslušne, ukrade strast nje i njega i vreline...  „U mene“, učini mu se kao da čuje šapatom izgovorenu zapovest. Lice joj nije prepoznavao, nije se videlo, pomešano gašenje dana i ona, i zapovest da zauvek u njoj...miris i ukus, život koji nikada neće...

..........

N., taj divni stariji gospodin, skoro je poigravao, bez mira, kao dečak skakutao je, danas je dan, ne, ovo je preko reda, van toka i pravila, danas je nagrađen. Svaki čas izviruje, iščekuje je da se pojavi, da ga prostreli pogledom, osmehne se ili...  Ispod providne majice, kao najlepše delo prirode nazirale su se... nikada ga ovako nije dočekala, uvek sa zadrškom, pomalo sadistički da ga iznuruje, danas tu na...

„On nije...“, skoro ponizno započe pitanje, ali grubim potezom rukom preko usta, pogledom, naredila je da zaćuti. Hitro, kao na početku mladosti, N. je već... A Ona, uživala je, neće mu reći, ali on to savršeno radi, uhvati ga snažno za uši gurajući mu glavu, dublje i dublje...

Zaslužio je, on je veran kao pas, on je uvek tu i on je moj...