Par ili ne(par)

Usne su mu bile tanke i opore, skupljene tako da su se videle sitne borice iznad usana, upale, male oči iz kojih je varničio ciničan pogled. Pravio se da je velikodušan i otmen, nikada ne podižući ton, a u stvari je bio jedna proračunata stipsa. Zvao se Panta, i smatrao je da ga je majka zasugurno mrzela, kad je pristala da mu daju jedno toliko glupo ime. Odselio se od kuće, čim je završio sa srednjom, zaposlivši se u jednom magacinu. Majka mu je toliko zvocala šta je dobro za njega, da je to bio jedini mogući način da preživi njenu dominaciju. Štedeo je i na sebi i na ženama, a bio uporan ko mazga pa je uz rad, završio i fakultet i štedeo pare da kupi stan jednog lepog dana. Voleo je žene, ali na duže staze se nije moglo, jer je svaka bila posesivna, pa bi mu vezala omču oko vrata, posle samo par meseci zabavljanja. Čim bi primetio takvo proračunato ponašanje, prekidao bi, dok ne bi uzelo maha. Privlačio ga je intelekt, uklopljen u privlačan fizički izgled, ali su ga takve redovno zaobilazile. Pomirio se sa činjenicom da će ostariti sam.

Ipak, ispod te tvrdokorne ljušture, nije bio toliko loš,  kao što se ponašao. Želeo je nešto, ne znajući tačno šta, nešto možda materijalno, poput auta (bez položenog vozačkog), svoj stan, a ne iznajmljeni  ili možda da bude slavan zbog knjiga koje je pisao, mada nijednu nije objavio. Odštampao je par komada od svake, i držao na polici za svaki slučaj, ako ga nekad sreća posluži.  Najzad je shvatio da to ono nešto  što je želeo bila je  - žena! Pa logično, mada... kad bi ona našla njega, bilo bi idealno!

Tea je bila jedna od onih koji ujutru mrze sebe, a popodne i čitav svet, dok su dani prolazili uz kafu, posao, društvo. Jedva je čekala da izađe sa dosadnog, kancelarijskog  posla i da se prikači na fejsbuk. Nedostajala je jedna karika da bi se osećala potpuno, samo što je gubila strpljenje, jer nikako nije dolazila do tog neophodnog začina.

U danima svoje mladosti, beše neobuzdana, pomalo divlja, bavila se svim i svačim, oslanjajući se na privremene partnere, po pitanju novca i prebivališta, nezajažljivo  uživajući u ljubavi. Imala je energije za trojicu prosečnih muškaraca.

Od kako je otkrila fejsbuk, pre nekih osam godina, njeni divljački porivi su bili na izdisaju i ona se sa ogromnom pažnjom posvetila nalaženju muža na internetu. Bilo je krajnje vreme da se skrasi. Tačno je znala šta želi, nekog kome će moći da naređuje, da ona bude ta, glavna. Prešla je na viši nivo, sofisticarano i ležerno, peckajući suprotan pol, pod lažnim imenom, Kleopatra.

Tu je muvanje bilo posve drugačije nego u stvarnosti, nalazila je na takve "komade", pa ih je odvajala kao da su predmeti sa licitacije. Mogla je da blokira kog je htela, da ne priča ako to ne želi i da nikome ne polaže račune. Njene veštine  su dostigle level pro, jer ih je obavljala sa takvom predanošću i profesionalnošću. Međutim, niko je nije toliko zainteresovao kao Panta. - Ovaj mora biti moj. - prokomentarisala je za sebe, protrljala ruke i bacila se na muvanje čoveka, pod lažnim imenom Petar Mustagić. (neće sigurno da se predstavlja narodu kao Panta!)

Njegova profilna slika je slikana sa deset metara udaljenosti, pa je zaključila da verovatno izgleda kao neki morž, uveličavši sliku toliko da je primetila pivski stomačić. To joj nije bilo bitno, važno je da radi šta mu ona kaže.  Neposredna, kao i uvek, čim joj je prihvatio zahtev za prijateljstvo, otpočeli su komunikaciju. Primetila je da je vrlo inteligentan, ali i pasivan, ponudivši  mu je da se nađu na kafi, negde u gradu. Onda je odložila sastanak za neki drugi put, zbog neodložnih obaveza. To je ponovila par puta, pa najzad joj on ponudi da se nađu u kafiću "Tri višnje" i ako ne dođe, da će je blokirati. "Romantika ti je na nivou", reče u sebi, pripremajući mu iznenađenje.

Kafić je bio u nekoj zabačenoj ulici, u njegovom kraju, gde se čula starogradska muzika, a kelneri posle šest popodne nisu služili kafu, već samo alkohol.

- Dobra ti ova kafančuga! Pardon, kafić...- reče uz kikot. Stigla je pre njega. Nije bilo potrebe da pita da li je to Tea, jer osim nje u kafiću je sedeo još jedan par.

U polumraku ugla u kom je sedela, njena kosa je izgledala kao oreol i on nehotice zastade zadivljen.  Očekivao je neku istrošenu žensku, jer je na profilnoj slici ubacila neke manijake koji lete padobranom (jedna od njenih ludosti iz mladosti), ne sluteći da je to zapravo ona.

Tresla je pepeo u staklenu pikslu, gledajući mimo njega. Pružio joj je ruku, predstavio joj se i dao joj par svojih knjiga, u maloj, šuškavoj kesi, iz Maksija.

- Hvala. - reče mu, bacivši njegove knjige na stolicu pored nje, ni ne pogledavši ih.  Seo je. To bacanje knjiga ga je uvredilo i to što je već pila kafu, a da ga nije sačekala, koju je ne zna ni sam kako  dobila, jer lepo piše na vratima: "Ne služimo kafu posle šest."

- Na profilnoj izgledaš mlađe.- reče joj, i tek tad se seti šta je na toj slici – Izvini, mislio sam na drugim slikama. – sad je video i da se dobro upetljao, jer nije bilo nijedne slike gde se vidi njeno lice.

- I ti isto! – reče mu kao da nije primetila taj njegov kiks -  Od kad su te slike, mora da imaju najmanje petnaest godina. Što si se slikao sa te daljine? Da se ne vidi koliko si piva popio. - bio je zatečen, pa ona ga je vređala - Da sam znala da si takav matorac ne bi ni došla. - zapljusnula ga je kikotom. Već mu je bilo zlo.

- Nisi ni ti neka lepotica, ali bila bi dobra za jedno... - ustao je. Nema nameru da trpi uvrede. Od svih ludača, ova je najgora. Ustade i ona.

Nije se ni snašao, kad mu je pukla takvu šamarčinu da mu je potekla krv iz nosa. Povukla ga je za kragnu, približila sebi i poljubila takvom žestinom, i gurnula na stolicu - Ili smo par ili ne(par)! Javi mi se na viber, kad središ utiske! - a onda je otišla, znajući da će je pozvati.

- Daj mi jedan pelinkovac! - doviknu momku za šankom, dok je brisao krv. Ova je definitivno luda ili baš ima petlju. Knjige je naravno ostavila. - Neću je zvati! Dvolična lažljivica... Ona i knjige. Tako mi i treba. – mislio je, ali nešto ga je privlačilo, nešto izazivlo da je ponovo vidi.

Nije izdržao, pozvao je sutradan na kafu kod njega.

Par godina kasnije, imali su troje poludivlje dece i psa u dvoiposobnom stanu, koji su uzeli na kredit. Našla mu je sponzora za knjige, organizovala promocije i sve knjige behu rasprodate.  Tea je u sebi nosila neverovatnu snagu i upornost da se uhvati u koštac sa bilo kakvim nevoljama, bila je sposobna i otresita, što je njemu odgovaralo.  Posle petog romana, njega je preuzela jedna veća izdavačka kuća i da je kojim slučajem živeo u Americi, bio bi na listi best-selera. Prodavale su se kao alva. Ko čeka taj i dočeka, bio je njegov novi moto. Ponekad bi pošizeo videvši silan nered po kući, ali bi se ugrizao za jezik, praveći se da ništa ne primećuje. I u tom svakodnevnom haosu i buci, proletela mu je pokatkad misao o tišini i miru koji je imao, ali ovako je ipak bilo bolje!