( Prolazn)(stvarn) OST

„Mrzim kraj dana. Ne, mrzim gašenje svetlosti... Da, ne volim početak večeri!“, gledajući u časovnik prekriven mrakom, kao da se obraća njemu izgovorio je Martin, spremajući se da sledećom rečenicom potvrdi, obrazloži, „Da veče.“, kao za sebe, sklanjajući pogled, "Noć je krajnje stanje, potvrda. A ovo, posebno u kratkim danima, ovo je... Dokaz da još jedno hodanje, skupljanje makar i blede svetlosti je završeno. Ugašeno i izbrisano postojanje koje se neće ponoviti i... Bože, opet, iznova u svakom danu razbijam glavu i mučim sebe, a ... Ili postojim, dokazujem da postojim ...“

Mirno se ispružio na krevet, ritualno zatvorio oči i... Mislio je o... Danima bez reči, prazni hod i nataložena tuga. Neko, bilo ko, pomislio bi da mir vlada njim, u njemu, bez naglih i terških pokreta, da je... Privid drugima, sebi...

Čitava kosmička borba dobra i zla, odbrana radosne želje pred najezdom teške tuge koja na sve načine pokušava...

Privid, dok pritiskao je rukama zategnuto telo da ne eksplodira. Skrivao je oblik bespomoćnosti. Gušio je u grlu krik da ne izleti, da nekontrolisano ne pokrene ...

Iza zatvorenih očiju izvirala je prigušena tuga, skoro da se pretvarala u kapi, a one u trenutku bespomoćnosti postale bi... bujica ili ???

Misli su klizile, sećanja koja je budio u svakoj skrivenosti... Pokušavale su da podsete kada se poslednji put... ?

„Da li se sećam ? Ne. Da. Bilo je tako davno, zaboravljeno, kratko, skoro nepostojeće... Otrgnuto i..."

Uplašeni pogled, jedva primetan, kroz mrak... Pokušavao je da... Tamo daleko. Tamo na korak od...