Subotnje veče

"Veruješ li u boga?", upitala je Tanja.

"Voleo bih da mogu da verujem, lakše bi mi bilo da prihvatim sve što mi se dešava. Ono, kao, bog ima plan za sve i ne preostaje ti baš mnogo izbora osim da se moliš."

"Otkako su popovi počeli da pričaju po televiziji sve je krenulo nizbrdo", rekoh.

"Nemoj da mračiš", reče Dušan.

Upoznao sam ga u Palmotićevoj. Teška životna priča. Razveo se od žene. Ima sina sa razvojnim poremećajem, otac mu je umro od korone, nema stalni posao. Ispostavilo se da je išao sa mojom ženom u gimnaziju. Viđali smo se, ponekad, u gradu. Dešavalo se i da uveče svrati kod mene. Pozove me telefonom i kaže: Evo me blizu tebe.

"Triput sam bio na ratištu i šta sad imam od toga?", nastavi.

"Gde si bio?"

"Na Teočaku."

"Ne seri, kad si bio?"

"Devedeset treće, kad je bilo najgore. Budala, ložio sam se na Srpstvo i otišô u vojsku, a mogô sam ladno na faks, da se zajebavam."

"Pa, ja sam živeo tada u Zvorniku, čoveče, gde ste bili locirani?"

"Kod one kafane Drinska stena, tu nam je bila baza."

"Znam", rekoh, "tu smo imali matursko veče."

Shvatih da verovatno laže i da nije bio na Teočaku. Pored Drinske stene je bila graničarska ispostava vojske  Jugoslavije.

"Jesi li čitao Knjigu o Milutinu?"

"Jesam."

"Nema onda šta da ti pričam, video si koliko su nas svi zajebali."

"Knjiga je politički pamflet", rekoh.

"Što, šta nije tačno u knjizi?"

"Ne valja ta priča da smo neki napaćeni narod."

"A šta si ti, Jugosloven?"

"Ne možemo se složiti, aj’ pričaj nešto o ženama."

Nasmejao se, smotao cigaru i nastavio: "Znaš ti da sam ja znao sve kriminalce u Beogradu kad sam radio po kockarnicama. Od Giške pa redom."

"Ne znam, brate, al’ ti verujem", rekoh i nasmejah se.

"Samo se ti smej, ja ti istinu pričam. Radio sam deset godina kao DJ po klubovima. To je tek bilo…"

"Svaka ti čast", rekoh, "aj’ pusti nešto."

Uzeo je telefon i pustio neki pank.

"Nemoj to, molim te."

"Šta bi ti, Vozi me na Pale?"

"Bolje i to nego to tvoje sranje."

"Ajde, naruči "

"Elois, Boris Novković."

"U jebote, što si ti romantičan."

"Jeste, Milan je romantičan", reče Tanja.

"Nisam znao, što mi nisi pričao ranije?", reče Dušan.

Sledeću je birala Tanja. Teško je mislit na romantiku, mmm kad si tako dobar... Elemental. 

"Žena ti ima više ukusa za muziku."

"Naravno", rekoh.

On pusti posle Što si u kavu stavila.

"Đe me nađe", rekoh, "ja sam to slušao u Zvorniku dok si ti trunuo u rovu kod Teočaka."

"Samo ti zajebavaj", reče.

"Aj živeli", rekoh i kucnusmo se flašama piva.

Otišao je oko jedanaest. "Sledeći put te vodim u grad, u Berlinku*, da vidiš šta je provod", reče dok je izlazio.

"Dogovoreno", rekoh 

"Nije loš lik", reče Tanja nakon što sam zatvorio vrata.

"Nije", rekao sam, "samo ga treba dozirati."

Nasmejali smo se. 

Sa ulice su se čule sirene hitne pomoći. Subotnje veče se bližilo zenitu.

*Klub Berlin Monro u Cetinjskoj ulici