Suđenje (odlomak iz knjige u nastajanju "Čudovišta su pobegla iz bajke")

Nepunih mesec dana kasnije, za Biljanu i Srđana kreće nova golgota.

Dobili su poziv za davanje iskaza kod javnog tužioca, što je predstavljalo početak procesa u kome bi zver dobila zasluženu kaznu. Srđan je bio svestan toga da će morati i da gledaju tog monstruma, koji će biti tu nadohvat, ali nedodirljiv za njih.

Morao je puno da priča sa Biljanom, da je spremi psihički za sve to što ih čeka, za sve što će čuti i ponovo proživljavati pakao.

Zakazanog dana, stigli su do tužilaštva u Novom sadu i seli u hodnik ispred sudnice gde će davati izjavu. Nedaleko od njih su bila vrata, koja su vodila iz dvorišta, odakle su dovodili optužene iz okružnog zatvora. Srđan je primetio policijski kombi koji je stao blizu vrata i kada je otvoren, video je nogu koja je iskoračila iz njega. Odmah je shvatio da upravo dovode njega. Čvrsto je uhvatio Biljanu za ruku i šapnuo:

-Evo ga.

Biljana se trgla na njegove reči, a kroz njega je prostrujala jeza, pomešana sa bolom i mržnjom. Nekoliko policajaca su ga doveli do vrata sudnice, okrenuli licem prema zidu, dok je jedan ušao unutra i najavio dolazak. Ubrzo, Srđan je bio pozvan da uđe, dok je Biljana morala da čeka. Ušao je unutra i seo ispred tužitelja na stolicu unapred određenu...davanje iskaza je počelo.

Srđan je ponovo ispričao celu priču, koju je već dva puta ponavljao u policiji i odgovarao na dodatna pitanja od strane tužioca, kasnije i njegovog advokata kojeg je dobio od strane suda. Pred kraj davanja iskaza, tužiteljka je pitala da li Srđan ima da doda još nešto, čega se setio naknadno i Srđan je najpre ispričao priču o jagnjetu, a onda još jednom šokirao sve u sudnici:

-Antal je ostavljao Milicu bez para, noseći sve sa sobom i često trošio na alkohol. Ona je jedan dan došla do nas i potražila neke oglase preko interneta i krenula da zove neke brojeve telefona. Na majčino pitanje, šta radi, odgovorila je: “Tražim posao!“. Bila je već u sedmom mesecu trudnoće tada…

Tužiteljka se ukočila na te reči, kao i ostali u sali:

-Pa, zašto, pobogu?

-Odgovorila nam je da, jednostavno, mora. Da joj on ostavi 200 dinara, očekujući da ona sve nabavi..znao je da joj mi često pomažemo i koristio je sve to.

Ubrzo je Srđan završio i krenuo prema vratima, pogledavši sa mržnjom u to ledeno lice. Kada je izašao, Biljana je bila pozvana i on je izašao u dvorište da ispuši cigaretu, da se malo smiri, plašeći se za svoju suprugu naročito posle prošlonedeljne epizode sa njenim odlaskom do lekara.

Biljana je izašla, posle četrdesetak minuta, prišla mu, on je zagrlio i krenuli su napolje.

-Izdržala sam. Sva sreća što nisam morala da ga gledam.- reče Biljana i suze joj krenuše.

-Ovo je tek početak, još mnogo puta ćemo morati da ga gledamo.- odgovori joj Srđan, stegnuvši je u zagrljaj.