Tajni život Dušanke Cvejić (četvrti deo)

Zahvalila mi se i učtivo odbila da drži časove mojoj mlađoj ćerki, zbog prezauzetosti. Ipak, razmenile smo brojeve telefona, za slučaj da neko od njenih sadašnjih učenika odustane od priprema. Okrenula se i otišla niz hodnik, a mene su pekli prsti koji su držali plavu kovertu u džepu i neizgovorene reči u grlu.  Razoružala me ta svetla blagost u njenim plavim očima, koje kao da su govorile: - Srešćemo se opet, kad za to dođe vreme.

Vratila sam se kući sa saznanjem da je ovo postalo previše opterećujuće za moj ukus. Dušankine tajne su me zaokupile,  rasuđivanje mi je bilo ugroženo emocijom. I sama sam odrasla bez jednog roditelja, to je ostavilo neizbrisive tragove u mom karakteru. Odlučila sam da se zahvalim Ani na poverenju kad sledeće nedelje dođe. Stan je formalnopravno bio Dušankim, ona je njena kćerka, a ja sam već dosta uradila. Uostalom, pismo njenog oca će joj možda razjasniti ono što nije znala. Nekad je potrebno pustiti klupko mogućih događaja da se odmota samo. Voz zvani Sudbina ima svoju satnicu i red vožnje. Ne valja ga ni požurivati ni saplitati, samo treba osluškivati i pogoditi pravi kupe.  

Dušankin voz je zastao na mojoj stanici, vreme je da produži dalje. 

A onda sam  je sanjala. Ona, sa večitim papiloznama na glavi, na njenom prozoru koji gleda na ulicu, smeši mi se i kaže, onim njenim  piskavim glasom: - Pa, gde ste vi, komšinice, nisam vas videla danima?

Ana je došla dan ranije nego što sam je očekivala. Kad sam je ugledala na vratima, vidno iscrpljenu od leta i vrućine, baš sam joj se obradovala. Popile smo kafu, nije htela da ruča, pustila sam je da odspava, a onda smo, u sumrak, sele da pričamo.  Predala sam joj fascikle s računima i raznim dokumentima, a onda sam iznela sanduk iz špajza. - Ovo je nešto o čemu nisam mogla preko telefona da ti pričam, jer je vrlo osetljiva tema i nadam se da ćeš razumeti. Unutra je nešto za tebe. Ne znam da li si znala, ali imaš polusestru. I pismo od oca koje ti majka nije predala posle njegove smrti. - rekla sam i podigla poklopac. 

Senka  koja je preletela preko njenog lica mi je rekla više od njenog ravnog glasa:

- Nadala sam se da je to samo uobrazilja moje majke, da nije istina...

Držala je pismo u ruci, oklevajući da ga otvori. Brada joj je zaigrala i zaronila je glavu u šake kada je pročitala očevu poslednju poruku. Ramena su joj se tresla od jecaja i dok sam je grlila, psovala sam u sebi i Dušanku i njenog muža i sve druge koji su bili umešani u ovo. 

Bila sam tinejdžerka kada smo majka i ja saznale da imam brata i sestru i osećaj je bio neopisiv. U Aninom slučaju, oba su roditelja učestvovala u skrivanju istine.

"Mila moja devojčice,

Znam da neću još dugo, ali pre nego što odem, moram da ti zatražim oproštaj za nešto što nisam bio dovoljno hrabar da ti kažem na vreme. Kad tvoja majka i ja odemo s ovog sveta, nećeš biti sama, jer imaš sestru. Zove se Vera i starija je od tebe samo nekoliko meseci.  Kada sam saznao da će se roditi već sam bio oženjen tvojom majkom, koja je takođe bila trudna, nosila je tebe pod srcem. Nije mi ostavila mnogo izbora, zapretivši da će prekratiti sebi život, ako ti ikada kažem. Čak je popila punu kutiju lekova kad je saznala da sam priznao očinstvo za Veru. Srećom, lekari su bili brzi, nije joj uspelo. Verina majka je bila jedna moja kratkotrajna vojnička veza, dok sam služio u Sarajevu. Kada smo se rastali, nisam znao da je trudna. Nedugo zatim upoznao sam tvoju majku, zaljubio se, zaprosio je. Bili smo srećni samo do trenutka kada se Verina majka pojavila na vratima, bespomoćna i odbačena od svojih roditelja. Nikada sebi neću oprostiti što sam tada poklekao pred njenom ucenom. Da sam bio hrabriji, mogle ste rasti zajedno. Ali nisam, bio sam slab. Voleo sam tvoju majku. Voleo sam je i kad se pretvorila u čudovište koje je pretilo Verinoj majci da će joj oteti ćerku. Nisam mogao drugačije da zaštitim i tebe i Veru. Pristao sam da je nikad ne vidim, samo da ih ostavi na miru. I da tebi bude majka. Da mogu da vratim vreme, drugačije bih postupio, ali sada je kasno. Oprosti mi, molim te. I potraži sestru i reci joj da i nju molim za oproštaj.

Volim te, malena. Zbogom."