Zoja

Vraćajući se sa groblja, Zoja je radoznalo zagledala svaki deo grada. Želela je da se podseti svakog sokaka, svake ulice, ali i da upozna i zapamti nešto novo, što njeno oko prvi put vidi. Rastrzana između starog i novog, nije primetila da je došla do svoje ulice. Zastala je i pogledala u Usku ulicu, uzavrelu od prolaznika i kupaca. Prolaznici su brzo nestajali iz njenog pogleda, ali su se kupci polako kretali od radnje do radnje. Iznad svake, male, prilično mračne i niske radnje, bile su okačene farmerice, majice, košulje, čarape... Zahvaljujući švercerima, sve što je bilo hit u Italiji ili Turskoj, za par dana je moglo da se kupi i u ovoj ulici. Uska ulica je bila centar švercerske trgovine na Kosmetu.

Htela je da skrene levo, ka svojoj kući, ali je probuđena stara navika okrenula desno, prema džamiji. Zamislila se i neodlučno podigla pogled u minaret koji je probijao čisto plavo nebo. Prstima je izvadila zlatni lanac iz svojih nedara i pogledala priveske na njemu. Krst i polumesec, simboli dve religije, visili su na istom lancu, na istom vratu, na istoj Zojinoj duši. Izula je sandale, oprala noge na česmi i, posle dugo vremena, Zojina noga je ponovo kročila u hladnu džamiju. Dok je prilazila hodži, nije bila sigurna da je na pravom mestu...

      - Selam alejkum… 

      - Alejkum selam.

Posle hodžinog odgovora, Zoja se dugo lomila u sebi. Pogledavši hodžu u oči, izvadila je iz nedara zlatni lanac sa dva priveska.

- Je  li  ovo  greh, hodža... – pogledala je  u  zbunjeno  hodžino  lice,  koje  se  brzo

pribralo.

- Vera u Boga je suština, a način vere... samo forma. Ti izaberi šta ti je važnije – zastao je

hodža, pogledao u Zoju, pa nastavio:

- I oni koji se krste i oni koji se klanjaju, mole se istom Bogu. Neki ga zovu Alah, neki Jahve, a neki ga zovu Isus! Ista imena ćeš naći i u Bibliji i u Kuranu! Majka Božija, Marija, sveta je žena i u islamu i u  hrišćanstvu. U islamu,  Isus  je  Isa, Josif  je Jusuf, a Mojsije je Musa.  Pravi  vernik  uvek  vidi  sličnosti  između  islama  i  hrišćanstva, a samo nevernik vidi razlike. Vera u čoveku širi vidike, a nevera zatvara naš um!

- Udata sam za Srbina – promuklo je rekla Zoja. Hodža  se  zamislio,  pa se duboko zagledao u Zojine iskrene oči.

- Bolje je da te menja ljubav, nego mržnja! Bolje je da zbog ljubavi promeniš veru, nego da zbog mržnje ostaneš verna... – tiho je rekao hodža, kao da ove reči nisu smele da odu dalje od njegove brade.

- Otac i brat su me se odrekli...

- Alah te se nije odrekao.

Zoja je zahvalno pogledala u hodžu, u džamiju je ušla kao bivši vernik islama, a sada je shvatila da ona veru pronalazi u sebi, u svojoj duši, a ne među zidovima crkve ili džamije. Ono zbog čega je došla, više ne postoji. Sve lepo što je doživela u svom rodnom gradu ponela je sa sobom. Ono loše, čega ne želi da se seća, ostavila je tu, u Peći, da ga lagano prekrije zaborav...

Još  jednom  je  napustila svoj rodni grad.  Poljubivši prag rodne kuće, Zoja se okrenula budućnosti. Sve što je imala, nosila je u sebi, u ranjenom srcu i velikoj duši. Zadovoljno se smešila dok se lagano, udobno smeštena u svoje misli, prljavim autobusom udaljavala od svoje prošlosti. Osam sati vožnje nije ni osetila, kada je ugledala televizijski toranj na Avali, Zoji je zaigralo srce. Bila je sigurna, ona se vraća kući... 

Bratislav Rosandić