Čarobni instrument (priče iz Estonije)

Početak nedelje obeležilo je nezaboravno veče klasične muzike, koncert na kome su učestvovali talentovani harmonikaši sa muzičkog konzervatorijuma iz Kaunasa. Svečana sala palate Kadriorg pružila je gostoprimstvo ljubiteljima kvalitetnih nota, a iza magije uspešne muzičke večeri, na moju veliku radost, zapamćena je sjajna organizacija Momira Novakovića. Mladi umetnik iz Loznice, virtuoz na harmonici, potrudio se da umetnički doživljaj bude obostrano zadovoljstvo izvođača i publike.

Neposredno pre ovog zanimljivog dešavanja, u kratkom intervjuu, Momir je pokazao neposrednost, dobro raspoloženje i neskriveno zadovoljstvo što delić svog muzičkog iskustva može da podeli sa „maticom“. Preskočili smo razovor o prvim muzičkim koracima, koji su kod Momira evidentno bili od „sedam milja“ i prešli na temu koju ovde nije moguće izbeći:

-Zašto baš Estonija?

Momir i njegova supruga dobili su dobru punudu za posao i danas rade kao redovni profesori na estonskoj Akademiji za muziku i teatar. Nije zapostavio ni svoju koncertnu karijeru koja mu je donela brojna svetska priznanja. Tokom studija i profesionalne karijere oprobao se u različitim žanrovima, a od mnogobrojnih omiljenih klasika akcentovao je Baha, Janačeka i Šostakoviča. Vreme je isticalo, te je užurbano dodao:

-Ovde mi je sasvim OK. Akademski nivo u muzici zavidno je visoko pozicioniran. U toku je rad na projektu razvijanja najvećeg festivala za harmoniku u regionu. Što se tiče moje karijere, ona je svakako internacionalna i ne zavisi od zemlje u kojoj živim.

Kao i svi malobrojni Srbi u ovom delu Evrope, i Momir Novaković živi svoju estonsku bajku i sa mnogobrojnom publikom i zemljacima nesebično deli muzičke uspehe i postignuća.

Harmonika je na muzičkoj sceni sve popularnija. Na pomenutom koncertu moglo se videti da je u potpunosti nadmašila uobičajeno izvođenje „izvorne“ muzike i rasprostranjenog tradicionalnog folklora. Izuzetnih tehničkih i izražajnih mogućnosti, melodije su zvučale kao da su odsvirane na pet različitih klasičnih instrumenata. Talentovani litvanski studenti tiho su se smenjivali na sceni i u zanosu muzicirali na, može se reći, avangardnoj harmonici. Sasvim originalan i savremen muzički izraz u kome se mogla prepoznati virtuoznost i skoro savršena umetnost vladanja instrumentom.

Za poznavaoce kvalitetne muzike, kao i za ostale ljubitelje dobrih nota, bila je ovo sjajna promena u doživljavanju prezentovanja Bramsa, Šnitkea, Skarlatija. Izražajno, atraktivno, moćno.