Venecijanski festival

U dobro snabdevenom i tematski definisanom magazinu odigravala se velika “drama”. Grupa veselih devojaka isprobavala je kostime za karnevalsku subotu. Prebirale su po ofingerima, glasno komentarisale, uzvikivale, smejale se. Naslanjale su šarene kostime na sebe, vrtele se pred ogledalima, pevušile. Potpuno izmeštene u nepoznata vremena i tajanstvena zbivanja. Za to vreme, na drugom kraju ove neobične prodavnice, njihova drugarica posvećeno je prekopavala po starom drvenom sanduku iz koga je kipeo raskošni aksesoar. Oduševljeno je kliktala pri svakom svom otkriću i infantilno se radovala šarenilu koje je mamilo iz tajanstvenih dubina. Omamljena ustajalim mirisima i prašinom, predano je istraživala pokušavajući da napravi pravi izbor. Najednom se uspravila i pozvala ostatak devojačke družine želeći da im prenese svoje ushićenje. Širokog osmeha, kliktavo ih je dozivala i mahala rukama iznad glave. U jednoj je držala šešir omiljenog gusara sa Tortuge, a u drugoj grčevito stiskala u ruci tajanstveno „nešto“. Njeno radosno poskakivanje zaustavile su razrogačene oči devojaka i pogledi prikovani za stisnutu pesnicu. Podigla je pogled i istog momenta vazduh je neprijatno zavibrirao od njenog piskavog grozničavog vriska:

-Miiiš! Miiiš!

Šešir je ispustila, a nedužnu krznenu životinjicu, u grčevitom strahu i gađenju, gnječila je sve žešće.

-Miiiš! Miiiš!

Najpribranija među njima pokušala je da je nadglasa:

-Pusti ga! Odmah!

-Ali, miiiiš!

A onda su i ostale devojke uglas povikale:

-Pusti ga!

Na ulici je počela da se uvećava znatiželjna gomila koju je još neko vreme uznemiravalo histerično „prozivanje“ nečega što je do maločas bilo miš. Tišinu koja je usledila prekidao je neutešni jecaj.

Subota je, za divno čudo, osvanula rominjavo-kišna što nije uticalo na planirani „estonski“ ivent. Park Levenru bio je mesto dešavanja desetog Venecijanskog karnevala u Talinu. Pošljunčanim stazama prodefilovalo je više od pedeset maštovitih kostima koji su ujedno učestvovali i na konkursu za titulu najlepšeg i najmaštovitijeg. Dok je žiri odlučivao, improvizovana bina podrhtavala je od pesme i igre, deca su znatiželjno opipavala lažno oružje i štras na krinolinama, trgovci su uzvikujući nudili alvu i šećernu vunu, i sve je delovalo kao na velikom platnu renesansnog umetnika.

Upadljivo je nedostajala maska legendarnog gusara.