Ta odvratna stvorenja... Lešinari.

GSP LEŠINAR. Najčešće penzionisani sugrađanin koji se, ugledavši slobodno mesto u gradskom prevozu, žestoko  ustremljuje na isto probijajući se kroz masu nepoznatih i unezverenih ljudi toliko brzo i spretno, kao da ne boluje ni od jedne od pet bolesti na koje se svakodnevno žali. On autobus, trolu ili tramvaj čeka vrlo nestrpljivo. Ispod oka odmerava prisutne analizirajući ko bi mu mogao biti najveća pretnja u predstojećem napadu na slobodno mesto. Zna psovke koje niko nikada nije čuo. Redovno se svađa sa kontrolom iako ima kartu. Voli da ćaska sa vozačem.

FEJSBUK LEŠINAR. Sugrađanin koji svakodnevno visi online na popularnoj  društvenoj mreži vrebajuć i istražujuć smrti poznatih ličnosti kako bi prvi mogao da plasira tužnu vest i narednih desetak dana bogorada nad telom i delom pokojnika. Onaj koji se od poznatih preminulih oprašta kao da su bili na “prst u dupe” zovući ih po nadimcima, kačeć čitave opuse njihovih albuma i filmskih rola, šaljuć vapaje nebesima i proklinjuć 2016. godinu koja tako surovo odnosi samo najbolje ljude. Jedina uteha mu je to što će kada i sam umre i ode u raj imati sreću da ga muzikom opušta Dejvid Bouvi dok se bude smejao skečevima Gage Nikolića i Marinka Makija Madžgalja.

“AKO MOGU SAMO DA PITAM” LEŠINAR.  Sugrađanin koji se neretko može sresti u bolničkim, opštinskim i sličnim redovima svih ustanova koje vam mogu pasti na pamet. Onaj koji se vešto i s osmehom guzi ispred vrata opštinskog pisara ili lekara doma zdravlja kako bi ga ovaj primetio i pozvao  ga da uđe preko reda. Onaj koji preskače ljude u redu uz čuvenu rečenicu “ja bih, ako mogu, samo da pitam”… “ samo da mi lupe pečat” i slično. Time ovaj lešinar rizikuje svoj život neprekidno i na svakom mestu. Međutim, on se svaki put izvuče i nastavlja dalje već sutra. To ga loži. Na pijaci je poznat kao onaj koji se zadržava dugo, voli da čapne od svakog voća, merka do iznemoglosti  i unosi razdor među seljake.

LEŠINAR DETEKTIV. Ova vrsta lešinara odlikuje se nezajažljivom potrebom da prati crnu hroniku i čita novine od nazad zbog čitulja. On je moćni statističar koji prati sve podatke vezane za broj poginulih u saobraćajnim nesrećima i broj obolelih od malignih oboljenja. Najviše biva uzbuđen i izazvan kada ubijen bude neko od javnih ličnosti jer se tada čitava javnost diže na noge. Prvi je koji šeruje sve postove vezane za ovu temu, posećuje forume na kojima se o istoj raspravlja, iznosi svoje viđenje ubistva, profilira ubicu, stupa u kontakt sa rodbinom. Kao mali sekao iz novina  feljton Mrtva usta ne govore. Zna napamet imena svih pripadnika mafijaških klanova iz perioda  devedesetih. Kad je ubijen Đinđić bio je na sahrani gurajuć se u prve redove da ubaci grumen u svežu raku. Ne propušta ni jednu epizodu emisije Dosije. Muči ga insomnija. Komšije ga izbegavaju. Poseduje dvogled.

VERNIK LEŠINAR. Poziva se na Boga iako nikada nije pročitao Bibliju. Za njega je samo pravoslavnih Bog pravi Bog, a svi ostali su lažni Bogovi, Vrazi, Đavoli i Karakondžule. Uložiće sve moguće napore da vas ubedi kako ste na krivom putu i kako još nije kasno da se okrenete Bogu i pravim hrišćanskim vrednostima. Ne može da shvati da postoje ljudi koji ne žele da se venčaju u crkvi, kao i to da egzistiraju ljudi koji nisu kršteni. Na Ostrogu je bio osam puta. Na Fejsbuku prati grupe kao što su Mudre Misli Oca Tadeja, Pravosljavje i slične. O čemu god da pričate ubacuje upadice kao što su: Daće Bog, Bože moj, Bože zdravlja, Bog sve vidi… Nezajažljivo i tendenciozno pokušava da vas navuče na priču o veri i Bogu. Ukoliko ste ( a to uopšte nije teško) pametniji i načitaniji od njega pa ga verbalno osakatite, poraženo se zavlači u svoju neurotičnu keliju i pizdi što nikad do kraja nije pročitao Bibliju. Samokažnjava se klečanjem na kukuruzu. 

Jelena Andonović